Finansijska tržišta

1. Pojem i funkcije finansijskih trzista

Finansijsko tržište je organizovano mesto i prostor na kome se traže i nude finansijsko-novčana sredstva i na kome se u zavisnosti od ponude i tražnje formira cena tih sredstava.
Cena novčanih sredstava na finansijskom tržištu je u stvari kamatna stopa.
Kamata zavisi od iznosa novčanih sredstava i vremena. Ako je vremenski rok manji i kamata je manja i obratno.
Dakle,finansijska tržišta predstavljaju način putem koga najčešće preduzeća i država pribavljaju dodatna sredstva za svoje investicione projekte i javne potrebe ali i mogućnost za investitore da ulažu svoja slobodna sredstva kako u težnji za njihovo realno očuvanje protivu inflacije, tako i u nastojanju da kroz stope prinosa obezbijede njihovo realno uvećanje. To praktično znači, prenos novčanih sredstava sa onih fizičkih i pravnih lica koja raspolažu većim slobodnim iznosima, od onih koji ih žele ili mogu samostalno uložiti, na ona fizička i pravna lica čiji je dohodak nedovoljan za finansiranje tekućih i razvojnih planova i programa iz oblasti proizvodnje, potrošnje, prometa i usluga za koje se pretpostavlja da su društveno i ekonomski opravdani.

*****Preko finansijskih tržišta vrši se alokacija akumulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebi u proizvodnji. Subjekti koji raspolažu viškovima sredstava, putem kredita ili vlasničkih udela stavljaju ih na raspolaganje subjektima koji se bave proizvodnjom.

Vrste finansijskih tržišta
1. Tržište novca
2. Tržište kapitala
3. Devizno tržište
4. Investiciono tržište
5. Hipotekarno tržište
6. Tržište hartija od vrednosti
7. Lombardno tržište
8. Eskontno tržište
2. Trziste novca i kapitala

Tržište kapitala: plasiranje novca na period duži od jedne godine
Tržište novca: Plasiranje novca na period do jedne godine
Tržište kapitala jeste mesto na kojem se susreću ponuda i tražnja za kapitalom. Pod kapitalom se podrazumevaju različiti tipovi finansijksih instrumenata – hartija od vrednosti (HOV) čiji je rok dospeća duži od godinu dana. Najšire posmatrano na tržište kapitala pojavljuju se tri glavna učesnika – emitenti (izdavaoci HOV), investitori i država koja može biti i zajmoprimac i zajmodavac kapitala. U ulozi zajmoprimca najčešće se pojavljuju preduzeća koja na tržištu kapitala emituju hartije od vrednosti kako bi prikupila potrebna sredstva. U ulozi zajmodavaca najčešće se nalaze subjekti sa viškom sredstava i to mogu biti individualni investitori, domaćinstva, drugi privredni subjekti kao i država.
Tržište novca (engl. money market, njem. Geldmarkt) nije konkretno mesto, već uobičajeni apstraktni pojam za sveukupne kratkoročne novčane poslove, kojima financijske institucije(uglavnom banke) dolaze do dodatnih likvidnih sredstava, pozajmljuju svoje viškove rezervi ili trguju kratkoročnim vrijednosnim papirima.
Zavisno o visini ponude i potražnje i roku na koji se novac pozajmljuje (na jednu noć – overnight money, jedan dan – daily money, sedam dana, na jedan ili više meseci ili do opoziva – call money) formira se kamata.

3. Investicione kompanije, investicioni fondovi

Investicione kompanije su kompanije koje kupuju druge kompanije, ulazu u njih, sa ciljem da ih prodaju, tako da nakon prodaje ostvare profit.

Investicioni fondovi
Prema definiciji Zakona o investicionim fondovima, investicioni fondovi su «institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja».
A prema slobodnom tumačenju, investicioni fondovi su alternativa između štednje u banci i investiranja tj. aktivna štednja ili pasivno investiranje. U srbiji danas posluju 10 Investicionih fondova
4.Obicne i preferencijalne akcije

Obične akcije predstavljaju deo kapitala akcionarskog društva izražen kroz vlasničku hartiju od vrednosi. To je zapravo osnovna vrsta akcija koja vlasnicima obezbeđuje niz utvrđenih prava počev od prava upravljanja, prava preče kupovine akcija naredne emisije, prava na učešće u dobiti, prava raspolaganja akcijama odnosno glasačka prava na skupštini akcionara, kao i učešće u likvidacionoj masi preduzeća nakon izmirenja svih obaveza preduzeća prema poveriocima.
Svaka obična akcija deje akcionaru ista prava. Po osnovu običnih akcija investitori, kroz
dividende, participiraju u profitu preduzeća. Dividende se akcionarima mogu isplaćivati tek po
izmirenju ostalih obaveza iz tekućih prihoda preduzeća.

Prioritetne(preferencijalne) akcije svojim vlasnicima ne daju pravo na upravljanje (ni direktno, ni preko ovlašćenja), ali im daju različita povlašćena prava u odnosu na običnu akciju, naročito u pogledu prvenstva kod isplate dividende, odnosno daju mogućnost vlasnicima da u raspodeli dobiti dobiju određeni procenat (definisan odlukom o emisiji akcija) i to pre akcionara koji su vlasnici običnih akcija.

Ako kompanija nije ostvarila dobit, vlasnici prioritetnih akcija svoje pravo ostvaruju u godini u kojoj kompanija ostvari dobit i to tako što im se isplate sve neisplaćene
dividende iz prethodnih godina, dividenda za tekuću godinu, a tek nakon toga se isplaćuje
dividenda vlasnicima običnih akcija i to samo za tekuću godinu, s obzirom na to da oni nemaju
pravo na isplatu dividende u godinama kada kompanija ostvari gubitak. Ova vrsta akcija može
imati i klauzulu opoziva tj. otkupa preferencijalnih akcija od strane preduzeća uz plaćanje tzv.
otkupne premije njihovim imaocima.