Finansijski sistemi i finansijske institucije

Uvod

Od poĉetka svetske ekonomske krize 2008. godine desili su se razni potresi bankarskih sistema širom sveta, pre svega u Americi odakle ova kriza i vodi poreklo. Kao osnovni uzrok krize
navode se deregulacija finansijskog sistema i na toj osnovi izgraĊena poslovna kultura neobuzdanih i neodgovornih finansijskih špekulacija. Može se reći da je krivica za krizu locirana u finansijskom sistemu. Tada su se pojavile mnoge banke koje su se našle u problemima, pre svega zbog ogromnih gubitaka koje su pretrpele zbog nemogućnosti da naplate kredite. Zbog toga su sve poĉele da traže pomoć od svojih država. Cilj ovog rada je da pokaže kako stoji bankarski sektor Srbije ĉetiri godine nakon izbijanja krize, s obzirom da banke predstavljaju veoma važne finansijske institucije koje primaju depozite od onih koji štede i daju pozajmice onima kojima nedostaje novac za obavljanje odreĊenog posla. Ekonomija kojoj nedostaju institucije da efiksano kanališu sredstva od štednje ka investicijama će vrlo loše funkcionisati. Predmet ovog rada je bankarski sistem Srbije. Rad se sastoji od tri celina.
U prvom delu rada dat je osvrt na finansijski sistem i njegove osnovne karakteristike. TakoĊe ovaj deo rada govori i o osnovnim delovima finansijskog sistema i faktorima koji utiĉu na njegovu razvijenost.
Drugi deo rada bavi se Narodnom bankom Srbije kao centralnom monetarnom institucijom naše zemlje. On razmatra organe upravljanja Narodne banke Srbije sa njihovim nadležnostima, zatim ulogu i nadležnosti Narodne banke Srbije prilikom definisanja i voĊenja monetarne politike. TakoĊe je prikazano šta ĉini imovinu, kapital, prihode, rashode i rezerve Narodne banke Srbije.  U trećem delu detaljno je objašnjen bankarski sistem kao najveći element finansijskog sistema Srbije. U narednom segmentu definisana je banka sa svojim osnovnim poslovima. Zatim je dat pregled osnivanja banke u Republici Srbiji, kakvi su zahtevi u pogledu kapitala banke, kao i organizaciona struktura i organi upravljanja bankom sa svojim nadležnostima.  Zatim pažnju smo posvetili imovinskoj i vlasniĉkoj strukturi bankarskog sektora Srbije. Prezentirani su podaci o broju banaka u okviru bankarskog sektora Srbije, o njihovoj vlasniĉkoj strukturi, odnosno kakvo je poreklo banaka u našem sistemu kao i koja banka ima vodeću poziciju. U okviru ovog dela je i kratak osvrt na koncentraciju i konkurenciju u domaćem bankarskom sistemu.  U ovom delu bavili smo se i analizom performansi bankarskog sistema Srbije. Naglasak je stavljen na profitabilnost, likvidnost i solventnost bankarskog sistema kao osnovne parametre performansi ovo zbog toga što banka mora da balansira izmeĊu tri zahteva a to su sigurnost, likvidnost i profitabilnosti i na osnovu izabranih ciljeva ona ostvaruje odgovarajući rezultat.  Ovaj deo rada analizira i strukturu aktive, pasive i vanbilansnih pozicija bankarskog sektora. U okviru aktive utvrĊeno je kavka je njena struktura i pojašnjena najznaĉajnija kategorija, krediti. Što se pasive i njene strukture tiĉe najviše je pažnje posvećeno depozitima kao najvažnijem izvoru sredstava. Dat je i kratak osvrt na vanbilansne pozicije s obzirom na njihov znaĉaj za banku, jer preko njih se banka izlaže dodatnim rizicima.