FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
KRIVIČNO PRAVO
TEMA:
MERE BEZBEDNOSTI
Profesor: Student:
Milan Milošević Teodora Stanimirović
Smer, broj indeksa:
Bezbednost, I0073-15
Datum izrade:
16.10.2016.
školska 2015/2016. godina
Mere bezbednosti
2
Sadržaj:
1. Uvod…………………………………………………………………3
2. Vrste mera bezbednosti……………………………………………4
3. Obavezno psihijatrijsko lečenje I čuvanje u zdravstvenoj
ustanovi………………………………………………………………..5
4. Obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi………………………5
5. Obavezno lečenje narkomana…………………………………….6
6. Obavezno lečenje alkoholičara……………………………………6
7. Zabrana vršenja poziva, delatnosti I dužnosti…………………...7
8. Zabrana upravljanja motornim vozilom…………………………7
9. Oduzimanje predmeta…………………………………….……….8
10. Proterivanje stranca iz zemlje…………………………….……..8
11. Javno objavljivanje presude……………………………………..9
12. Mera zabrana pribljižavanja I komunikacije sa
oštećenim…………………………………………………..…………10
13. Zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama….10
14. Zaključak…………………………………………………………11
15. Literatura…………………………………………………………12
Mere bezbednosti
4
2. Vrste mera bezbednosti
Naše krivično zakonodavstvo poznaje sledeće mere bezbednosti:
1)
obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdravstvenoj ustanovi;
2)
obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi;
3) obavezno lečenje narkomana;
4) obavezno lečenje alkoholičara;
5) zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti;
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude;
10) zabranu približavanja i komunikacije sa oštećenim;
11) zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama.
Za primenu mera bezbednosti se traži postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se može sa
visokim stepenom verovatnoće zaključiti da će učinilac ponovo vršiti krivična dela, kao I da sa
merom bezbednosti mogu otkloniti ta stanja I uslovi. Izbor, vrsta I trajanje mere bezbednosti
određuje se, pre svega, na osnovu procene opasnosti učinioca. Krivično delo ni približno nema
onaj značaj koji ima kod primene kazne. Ipak, težina I priroda učinjenog krivičnog dela su
značajan indikator za utvrđivanje te opasnosti. Naravno, da se kod izbora vrste I trajanja mera
bezbednosti mora voditi računa I o težini učinjenog krivičnog dela, kao I o principu srazmernosti
između učinjenog dela I izrečene mere bezbednosti, jer se ipak radi o krivičnoj sankciji, koja se
izriče posle učinjenog dela I za učinjeno krivično delo. One se izriču uz kaznu, a neke od njih
mogu se izricati I samostalno.
2
2
Aleksandar Ignjatović, “
Krivično pravo-opšti deo
”, str. 145.
