Forma ugovora – Obligaciono pravo

Da bi ugovor nastao, tačnije, da bi sam ugovor postao punovažan akt potrebno je ispuniti određene uslove. Ti uslovi se dele na one koji su uvek neophodni ( sposobnost ugovaranja, saglasnost volja, predmet i kauza ) i one koji su neophodni po izuzetku ( kada je zakonom propisano, odnosno voljom stranaka utvrđeno, a to je forma ugovora. )
Forma obligacionih ugovora je izražavanje njihove sadržine putem unapred predviđenih spoljnih oblika. Kod nas vlada pravilo konsenzualizma, kao vid autonomije, odnosno autonomije volje i to pravilo je formulisano na sledeći način : Zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukčije određeno.
Takođe. Na opstanak ugovora ili na njegovo dokazivanje utiču i neke paraformalne činjenice, koje imaju neku sličnost sa formom ugovora, pa samim tim je potrebno i napraviti razliku između :
– forme i odobrenja
– forme i formalnosti publiciteta
– forme i fiskalnih formalnosti
– forme i dokaza o postojanju ugovora