су били још два сина и пет ћерки. Његов отац, попут многих породица у то време био је
веома ауторитативан. Како би се разумео настанак Фројдове теорије, важно је
размотрити порекло његове породице.

Слика 2. Сигмунд Фројд

Иако је Фројдова породица била сиромашна и били су присиљени на веома

оскудан живот, његови родитлеји предузели су све како би подстицали његове
интелектуалне капацитете. Он је имао много интересовања, али његове могућности
избора биле су ограничене због његовог јеврејског порекла. Коначно се определио за
медицину. Само четири године након дипломирања на Бечком универзитету, са својих
26 година, на истом месту добио је престижан положај предавача.

1883. године, ступа у психијатријску службу. Задужен за студију о кокаину,

открива, 1884, његове аналгетске одлике, предосећа његова анастезиолошка својства и
тестира га на себи. Фројд себи ствара клијентелу међу "нервно оболелима", већином од
хистерије, које лечи, као што се у то време обично чинило, електротерапијом и
хипнозом.

Фројд је већи део свог живота посветио обликовању и проширивању своје

теорије о психоанализи. Занимљиво је да најкреативнија фаза његовог живота одговара
периоду када је и сам имао озбиљне емоционалне тешкоће.

У својим раним 40-тим годинама имао је бројне психосоматске поремећаје,

изразите страхове од смрти и друге фобије. У то време Фројд се посветио тешком
задатку самоанализе. Истражујући значење својих снова, дошао је до увида у динамику
развоја личности. Прво је испитивао успомене из свог детињства и открио интензивно
непријатељство које је осећао према оцу. Сећао се својих детињих сексуалних осећања
према мајци која је била привлачна, пуна љубави и заштитнички настројена. Потом је
на клинички начин обликовао своју теорију, опажајући пацијенте током прераде
њихових личних тешкоћа у анализи.

Током истраживања проблема хистерије коме се посветио заједно са Јозефом

Бројером, произашла је њихова заједничка књига “Студије на подручју хистерије“ у
којој постављају хипотезу да симптоми хистерије произлазе из потиснутих сећања и
трауматских   догађаја.   Ту   већ   налазимо   основне   принципе   психоанализе,   појмове
несвесног,   супституције,   негације,   одбацивања.   онога   шти   ће   се   касније   звати
психоаналитичка   теорија.   Недуго   након   објављивања   књиге   (1895.),   из   јавности
непознатих разлога, Фројд и Бројер прекидају сарадњу.