1
1. Увод
Италија, званично Италијанска Република, држава је на југу Европе. Италија обухвата
Апенинско полуострво и три велика острва на Средоземном мору: Сицилију, Сардинију
и Елбу. Једину копнену границу има на сjеверу, на Алпима, гдjе се граничи са
Француском, Швајцарском, Аустријом и Словенијом. Независне државе Сан Марино и
Ватикан налазе се унутар територије Италије. Италија је мjесто настанка Римског
царства, једног од највећих царстава старог вијека. Варварске инвазије уништиле су
Западно римско царство и омогућиле стварање германских држава на тлу Италије.
Византија и Франачка су у раном средњем вијеку посједовале значајне дјелове Италије.
Каснија подјела Италије на мале државе омогућиле су Светом римском царству,
Француској и Аустрији да доминирају италијанском политиком. Италија је уједињена у
другој половини 19. вијека. Од уједињења па до краја Другог свјетског рата, Краљевина
Италија је створила колонијално царство у Средоземном мору и источној Африци. Од
1946. Италија је република. Веома је позната по кулинарским специјалитетима, моди,
дизајну, одјећи, архитектури, умјетности, музици и осталим знаменитостима које у
великом броју посјећују туристи. Италија је један од оснивача НАТО-а, групе Г8 и
Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Италија се налази у јужној
Европи, између 35° и 47° северне географске ширине и 6° и 19° источне географске
дужине. Италија обухвата Апенинско полуострво, три велика острва на Средоземном
мору: Сицилију, Сардинију и Елбу, као и неколико мањих. Једину копнену границу има
на сјеверу, на Алпима, гдје се граничи са Француском, Швајцарском, Аустријом и
Словенијом. Копнену границу грубо одређује алпска вододелница, која окружује Падску
и Венецијску низију. Независне државе Сан Марино и Ватикан су енклаве унутар
територије Италије, док је Кампионе д’Италија италијанска есклава у Швајцарској.
Облик земље подсећа на чизму, а Сицилија асоцира на троугао. Излази на пет мора:
Јонско, Јадранско, Лигурско, Тиренско и Средоземно море. Укупна површина државе
износи 301.230 km², од чега је 294.020 km² копно, а 7.210 km² је вода. У овом раду биће
детаљније описана Италија, њен положај, клима, воде као и антропогене туристичке
вриједности. Описаћу и знамнитости Италије по којима је она позната.
2
2. Географија Италије, положај, површина и границе
Република Италија је држава на југу Европе. Службени назив државе је Република
Италија. Главни град републике је град Рим. Њена површина је 301.318 км². Једину
копнену границу има на сјеверу на Алпима, гдје се граничи са Француском,
Швајцарском, Аустријом и Словенијом.
1
2.1. Клима и воде
Клима Италије драстично варира од стереотипне медитеранске климе у зависности од
локације. Приморским дјеловима Лигурије и већим делом Апенинског полуострва јужно
од Фиренце влада класична медитеранска клима. Већи дио сјеверних унутрашњих
области Италије, око Торина, Милана и Болоње има континенталну климу, која се често
по Кепеновој класификацији климата класификује и као влажна суптропска клима.
Приморски дјелови полуострва могу имати драстично другачију климу од планина и
долина у унутрашњости, посебно током зимских мјесеци, када на планинским дјеловима
владају хладноће и снијег. Приморски региони имају благе зиме и топла и обично сува
љета, мада и долине у унутрашњости могу бити прилично топле љети.
Ријеке Италије отичу у Јадранско, Јонско, Средоземно, Тиренско, Лигурско, Црно и
Сјеверно море. Најдуже ријеке су По, Адиђе, Тибар, Ада, Ољо, Танаро, Тичино и Арно.
По, са 652 km је најдужа италијанска ријека, тече на од Алпа на западној граници са
Француској и улива се у Јадранско море. У највећа италијанска језера убрајају се Гарда
(367,94 km²), Мађоре (212,51 km², на граници са Швајцарском) и Комо (145,9 km²) у
сјеверној Италији и Тразименско језеро (124,29 km²) и Болсена (113,55 km²) у средњој
Италији.
2
3. Природне туристичке вриједности
1
http://sh.wikipedia.org/wiki/Geografija_Italije
2
http://sh.wikipedia.org/wiki/Geografija_Italije
4
је планина Апенина, а на њој су кршки феномени створили подземне шупљине, поникве
и пећине. У шумском покрову најраширеније су букве, а од животиња има још мало срна,
вукова и дивљих мачака. Национални парк Абрузо најбоље је сачувани дио Апенина.
Чине га три горска ланца. Најзначајнији су врхови Марсциано, Meта и Moнте Пеетросо,
два су језера вјештачка Бареа и Грота кампанаро, а Лаго Вива напаја се властитим
изворима и водом од отопљеног снијега. Цијели парк обилује бројним врстама флоре и
фауне. Национални парк Церцио због ширења града Сан Фелице Церцио мелиорација је
измјенила његов водени састав. У зонама богатим водом расту типичне врсте попут
тополе, врбе и јасена, док у равницама има граб, граник и сл. Језера су идеална станишта
за водене птице, станарице и селице.
4. Туристичке антропогене вриједности Италије
За формирање конкурентне и привлачне туристичке понуде битно је пуно ставки, од
којих ћу издвојити само неке: природни услови и ријеткости, културна баштина,
креативни кадрови, угоститељска понуда итд. У природне услове се убрајају она добра
која су за развој туризма погодна, а за туристе корисна и привлачна. То су: рељеф копна и
обале, климатске прилике, својства приобалних вода, вегетација, и фауна на копну и у
води.
3
Клима је условљена дужином инсолације, количином падавина, влажношћу и
температуром ваздуха, јачином вјетрова и атмосферским притиском. Због утицаја на
људски организам, поднебље представља одлучујући фактор у опредјељењу туриста за
туристичку дестинацију. Туристи бирају себи погодне климатске предјеле, а погоднима
се сматрају она туристичка мјеста која су лоцирана на обалама топлих мора (у каква се
убраја и Јадран) и у планинама. Због погодне климе море снажније привлачи туристе
љети, а планине зими. Рељеф копна и обале има утицаја на климу, вегетацију а тиме и на
туристичку понуду. За туризам су занимљиви само они облици рељефа који су копно, а
нарочито обалу, учинили разведенијим и за туризам привлачнијим. Својства приобалних
вода као што су температура, прозирност и боја, а за морску још и салинитет, имају
велико туристичко значење. За туризам је интересантна топла вода, погодна за купање,
3
Пешут, М.: Култура у туризму, Стручна ревија за туризам, Загреб, 2006
