ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ 

СТУДИЈА

 

 

 
 
 
 
 

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА 

     

феномен данашњице 

 
 
 
 
 
 

Семинарски рад из предмета  

      

Социологија 

 
 
 
 
 
 
 

МЕНТОР

:  

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТУДЕНТ

Др. Биљана Кнежевић                      

  

 

 

                                     

Иван Иванић 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

124-018/2020 

 

 

 

 

 

 

 

 

САДРЖАЈ

 

 

 

1. 

Шта је глобализација

 .................................................................................................... 3

 

2. Настанак и развој глобализације

 ................................................................................. 4

 

3. Узроци глобализације

 ................................................................................................... 5

 

4. 

Дефиниција глобализације

 ........................................................................................... 6

 

5. Димензије глобализације

 ............................................................................................. 7

 

5.1. Економска димензија

 ............................................................................................. 7

 

5.1.1. Слободна трговина

.......................................................................................... 8

 

5.1.2 Мултинационалне компаније

 ......................................................................... 8

 

5.2. Политичка димензија

 ............................................................................................. 8

 

5.3. Димензија животне средине

 ................................................................................. 9

 

5.4. Друштвена димензија

 ............................................................................................ 9

 

5.5. Културална димензија

 ......................................................................................... 10

 

6

. Последице глобализације

 ........................................................................................... 10

 

6.1 Нови поглед на суверенитет

 ................................................................................ 11

 

6.2 Вестфалски модел

 ................................................................................................. 11

 

6.3 Систем УН

 ............................................................................................................. 12

 

7. Глобализација 

– 

две стране медаље

 .......................................................................... 12

 

Закључак

 .......................................................................................................................... 13

 

Литература

 ....................................................................................................................... 14

 

 

 

 

 

 

 

 

background image

 

2. 

НАСТАНАК

 

И РАЗВОЈ

 

ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

 

Иако се појам глобализације чини врло модерним, почеци глобализације сежу још у 

XI

X век. Аутори често говоре о три велике ере глобализације:

 

 

прва велика ера (од 1866. и постављања великог трансатлантског кабла, до почетка 

Првог светског рата) 

– 

настала захваљујући паду цена транспорта, појави пароброда и 

железнице;

 

 

друга  велика  ера  (од  1945.  до  2000.) 

– 

пад  цена  рачунара,  рачунарске  опреме  и 

телекомуникација;

 

 

трећа  велика  ера  (траје  и  данас) 

– 

ширење  употребе  рачунара,  нових  рачунарских 

софтвера  и  масовна  употреба  савремених  начина  комуницирања  (

Skyp,  Facebook, 

Istagram,Twitter 

и слично).

 

Сматра се да прва ера глобализације траје све до почетка XX века, а за коначан крај 

узима  се  почетак  Првог  светског  рата.  Нације  које  су  имале  највише  успеха  у  овој  ери 

глобализације  су  готово  све  западноевропске  нације,  понеке  са  периферије  европског 

континента и неколико прекоокеанских изданака европских држава, као што су Америка и 

Океанија. Неједнакости међу тим државама су се током прве ере глобализације умањиле, а 

проток добара, капитала и радне снаге одвијао се слободније него икада.

 

Након  Другог  светског  рата  главни  покретачи  глобализације  били су  међународни 

трговински  уговори  и  институције  попут  ММФ

-

а,  које  су  деловале  у  правцу  уклањања 

трговинских  баријера.  Међународна  трговинска  конференција  у  Уругвају  довела  је  до 

стварања Светске трговинске организације 

(

World Trade Organizatio,

 

WТО), 

као институције 

која треба да посредује у трговачким споровима. Остали билатерални трговински уговори, 

укључујући  европски  Мастрихтски  споразум

  (

Уговор  о  Европској  унији  или  Мастришки 

уговор,  потписан  је  у  Мастрихту,  Холандија,  7.  фебруара  1992.  године,  а  ступио  је  на 

снагу  1.  новембра  1993

.  године.

и  Северноамерички  споразум  о  слободној  трговини

 

(

Северноамерички 

споразум 

о 

слободној 

трговини, 

познат 

по 

свом 

акрониму 

НАФТА 

(од 

енгл. 

скраћенице), 

је 

споразум 

између  Канаде,  Мексика  и  САД  којим  је  створен  трговински  блок  у  Северној  Америци. 

Споразум  је  ступио  на  снагу  1.  јануара  1994.  године

.)

,  такође  имају  за  циљ  умањење 

препрека и баријера у трговинској размени.

 

Трећу еру глобализације карактерише све већа међузависност националних економија 

са  светском  привредом.  Земље  у  свету  су  повезане  у  мрежу  економских,  социјалних  и 

политичких веза. Претпоставке светске повезаности се заснивају на тези коју су наметнуле 

развијене  земље  да  се  даљи  рационални  развој  привреде  може  остварити  на  основу 

оштријих  критеријума  пословања  и  где  су  велике  мултинационалне  компаније  основа  и 

носиоци повезивања. Услов за глобализацију је интернационализација светске производње 

Želiš da pročitaš svih 14 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti