Globalizacija
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА
феномен данашњице
Семинарски рад из предмета
Социологија
МЕНТОР
:
СТУДЕНТ
:
Др. Биљана Кнежевић
Иван Иванић
124-018/2020
2
САДРЖАЈ
2. Настанак и развој глобализације
................................................................................. 4
........................................................................................... 6
............................................................................................. 7
............................................................................................. 7
.......................................................................................... 8
5.1.2 Мултинационалне компаније
......................................................................... 8
............................................................................................. 8
5.3. Димензија животне средине
................................................................................. 9
............................................................................................ 9
......................................................................................... 10
........................................................................................... 10
6.1 Нови поглед на суверенитет
................................................................................ 11
................................................................................................. 11
.......................................................................... 12

4
2.
НАСТАНАК
И РАЗВОЈ
ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ
Иако се појам глобализације чини врло модерним, почеци глобализације сежу још у
XI
X век. Аутори често говоре о три велике ере глобализације:
прва велика ера (од 1866. и постављања великог трансатлантског кабла, до почетка
Првог светског рата)
–
настала захваљујући паду цена транспорта, појави пароброда и
железнице;
друга велика ера (од 1945. до 2000.)
–
пад цена рачунара, рачунарске опреме и
телекомуникација;
трећа велика ера (траје и данас)
–
ширење употребе рачунара, нових рачунарских
софтвера и масовна употреба савремених начина комуницирања (
Skyp, Facebook,
Istagram,Twitter
и слично).
Сматра се да прва ера глобализације траје све до почетка XX века, а за коначан крај
узима се почетак Првог светског рата. Нације које су имале највише успеха у овој ери
глобализације су готово све западноевропске нације, понеке са периферије европског
континента и неколико прекоокеанских изданака европских држава, као што су Америка и
Океанија. Неједнакости међу тим државама су се током прве ере глобализације умањиле, а
проток добара, капитала и радне снаге одвијао се слободније него икада.
Након Другог светског рата главни покретачи глобализације били су међународни
трговински уговори и институције попут ММФ
-
а, које су деловале у правцу уклањања
трговинских баријера. Међународна трговинска конференција у Уругвају довела је до
стварања Светске трговинске организације
(
World Trade Organizatio,
WТО),
као институције
која треба да посредује у трговачким споровима. Остали билатерални трговински уговори,
укључујући европски Мастрихтски споразум
Уговор о Европској унији или Мастришки
уговор, потписан је у Мастрихту, Холандија, 7. фебруара 1992. године, а ступио је на
снагу 1. новембра 1993
. године.
)
и Северноамерички споразум о слободној трговини
(
Северноамерички
споразум
о
слободној
трговини,
познат
по
свом
НАФТА
(од
скраћенице),
је
споразум
између Канаде, Мексика и САД којим је створен трговински блок у Северној Америци.
Споразум је ступио на снагу 1. јануара 1994. године
.)
, такође имају за циљ умањење
препрека и баријера у трговинској размени.
Трећу еру глобализације карактерише све већа међузависност националних економија
са светском привредом. Земље у свету су повезане у мрежу економских, социјалних и
политичких веза. Претпоставке светске повезаности се заснивају на тези коју су наметнуле
развијене земље да се даљи рационални развој привреде може остварити на основу
оштријих критеријума пословања и где су велике мултинационалне компаније основа и
носиоци повезивања. Услов за глобализацију је интернационализација светске производње
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti