Građansko pravo

1.Predmet I metod gradjanskog prava
Predmet
– Gradjansko pravo regulise raznovrsne drustvene odnose, pa je o jedinstvenom predmetu gradjanskog prava tesko govoriti.
– Ono prvenstveno regulise pravni polozaj (status) subjekata u gradjansko-pravnim odnosima, a to su fizicka I pravna lica.
– Statusni deo gradjanskog prava je materija koja se odnosi na sticanje pravne, poslovne I deliktne sposobnosti fizickog I pravnog lica, njihovim licnim obelezjima kao sto su: licno/poslovno ime, prebivaliste, boraviste, drzavljanstvo.

– Gradjanskopravni odnosi izmedju subjekata nastaju zbog:
1. Stvari – stvarna prava
2. Licnih dobara – licna prava ili prava licnosti
3. Ljudskih radnji – trazbena-obligaciona prava
4. Tvorevina intelektualnog stvaralastva – autorska prava, njemu srodna prava I pronalazacka prava, kao I prava u oblasti informaticke tehnologije.

– S obzirom na prirodu gradjanskopravni odnosi mogu da budu: imovinski I neimovinski
– U gradjanskom pravu preovladjuju: imovinski, robno-novcani odnosi, koji su predmet pravnog prometa.

– Gradjansko pravo regulise:
1. Pravni polozaj subjekata, fizickih I pravnih lica (statusni deo)
2. Imovinske I neimovinske odnose nastale zbog objekata u gradjanskopravnom odnosu

Metod

– Metod gradjanskog prava je nacin na koji su regulisani drustveni odnosi.

• Metod stvaranja gradjanskog prava – zavisi od oblika u kojima se ono stvara, tj. da li se stvara opstim ili pojedinacnim normama.

• Metod formulisanja normi – je pravna tehnika I ukljucuje: definisanje pojmova, ciljeva, propisa, drustvenih odnosa itd.

• Merod saznanja, tj. metod tumacenja gradjanskopravnih normi I popunjavanja pravnih praznina – nacin utvrdjivanja gradjanskopravnih normi putem jezickog, ciljnog, sistematskog, logickog I drugih nacina tumacenja.

• Metod primene prava – koriscenje logickih operacija zakljucivanja, ciji je idealni oblik silogizam. Silogizam u pravu znaci podvodjenje slucaja pod normu I dobijanje zakljucaka o posledici koju norma za takav slucaj predvidja.

• Naucni metod – je proucavanje prava kako ono glasi (de lege lata) I kako bi trebalo da glasi (de lege ferenda), teorijsko I sistematsko uoblicavanje prava I sl. koriscenjem odgovarajucih naucnih postupaka.

• Metod regulisanja – nacela regulisanja u gradjanskom pravu odlikuju se nekim svojim osobinama po kojima se gradjansko pravo razlikuje od drugih grana prava, a to su:
1. Nacelo pravne jednakosti stranaka 3. Nacelo prometljivosti
2. Nacelo autonomije volje 4. Nacelo imovinske sankcije
5. Nacelo pruzanja pravne zastite na privatan zahtev

2.Nacela gradjanskog prava:

1. Nacelo pravne jednakosti stranaka – subjekti gradjanskog prava se prilikom zasnivanja gradjanskopravnih odnosa nalaze u ravnopravnom odnosu jedan prema drugom.

2. Nacelo autonomije volje (slobodne volje, dispozicije) – stranke su slobodne u zasnivanju I uredjivanju gradjanskopravnih odnosa.

3. Nacelo prometljivosti (prenosivosti prava I obaveza) – subjekt gradjanskog prava moze da prenosi prava I obaveze na drugog subjekta, moze da ogranici svoje pravo u korist nekog drugog lica ili da se odrekne svog prava. Odricanje od prava svojine zove se derelikcija. Neprenosiva su: licna prava (pravo na zivot, ugled, cast, dostojanstvo), autorska licna prava, licne sluzbenosti (pravo stanovanja), pravo na naknadu neimovinske stete zbog smrti bliskog lica, pravo na izdrzavanje, nasledno pravo itd.