Gradjansko procesno pravo

GRAĐANSKO PROCESNO PRAVO
Podeljeno je na:

• PARNIČNI POSTUPAK,
• POSEBNI PRNIČNI POSTUPCI:

• Postupak za smetanje poseda,
• Postupak za izdavanje platnog naloga,
• Postupak u bračnim sporovima,
• Postupak u privrednim sporovima i
• Postupak za objavljivane ispravke informacije.
• VANPARNIČNI POSTUPCI:
  • Ostavinski postupak;
  • Postupak za proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrta,
  • Postupak za davanje dozvole za stupanje u brak,
  • Postupak za lišenje poslovne sposobnosti.,
  • Postupak amortizacije isprava,
  • Postupak za uređenje međa i
  • Postupak za razvrgnuće suvlasničke zajednice.
• IZVRŠNO PROCESNO PRAVO:
  • Izvršni postupak i
  • Postupak obezbeđenja.

Parnični postupak i posebni parnični postupci regulisani su Zakonom o paričinom postupku i vanparnični postupci regulisani su regulisani su Zakonom o vanparničnom postupku BiH od J989, god., a izvršno procesno  pravo regulisano je Zakonom o izvršnom postupku od 1978, god. (SFRJ).

PARNIČNI POSTUPAK
Načela parničkog postupka
Načelo dispozicije i oficijelnosti. To je najvažnije načelo parničnog postupka, a znači da u parničnom postupku dolazi do izražaja volja stranaka. Stranke utiču na tok parničnog postupka.
Načelo dispozicije u parnici ogleda se u sljedećem:

• U pokretanju parničnog postupka:
  • parnični postupak se nikada ne pokreće po službenoj dužnosti,
  • već uvijek na inicijativu stranaka, tj. Podnošenjem tužbe sudu.

Nemo iudex sine actore – Nema parnice bez tužioca.

• U disponiranju tužbenim zahtjevom.

Tako npr. Tužilac može da se odrekne tužbenog zahtjeva, a tuženi može da prizna tužbeni zahtjev. Stranke, takođe, mogu sklopiti sudsko poravnanje. Od pravila da je načelo dispozicije najvažnije načelo postoji izuzetak u bračnim i paternitetskim sporovima i sporovima iz autorskog prava gde se primjenjuje načelo oficijelnosti.

Načelo kontradiktornosti

Ono znači da se svakoj stranci mora omogućiti da iznese svoje mišljenje o  tvrdnjama i predlozima suprotne stranke. Jednostavnije govoreći, ono znači da se presuda ne može donijeti, a da se tuženom nije pružila mogućnost da se brani. Maksima audiatur et altera pars – treba saslušati i drugu stranu. U našem pravu postoje samo dva izuzetka gdje nije udovoljeno načelu
kontradiktornosti, a to su:

• kod postupka izdavanja platnog naloga sud donosi odluku, a da nije pružio šansu tuženom da se brani
• u izvršnom postupku sud donosi rješenje o izvršenju, a da iije pružiolo mogućnost dužniku da se brani.

Postavlja se pitanje u slučaju kada je tuženi potpuno pasivan ili još tačnije rečeno kada ćuti:

• prema jednima – princip afirmativne litaskontestacije – smatra se da ako ćuti on priznaje navode tužioca (poznato u narodu ko ćuti smatra se da priznaje) ,
• prema drugima – principu negativne litaskontestacije – je obrnuto: ko ćuti smatra se da negira navode tužioca.

Kod kas je usvojena negativna litaskontestacija. Od principa negativne litaskontestacije postoji jedan izuzetak, a to je donošenje presude zbog izostanka gdje je primenjen afirmativni princip.
Uslovi za donošenje presude zbog izostanka:

• Da je tuženom blagovremeno uručen poziv za raspravu. Smatra se da je tuženi uredno pozvan ako mu je poziv uručen osam dana pre ročišta.

Ako je poziv uručen npr. Pet dana pre ročišta tada je povređeno načelo kontradiktornosti, jer tuženom nije omogućeno da se pripremi za odbranu. To predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba parničnog postupka zbog koje se mogu ulagati redovni i vanredni pravni lekovi,

• Da tuženi nije odgovorio na tužbu,
• Da ne postoje opšte poznate okolnosti koje su sprečile tuženog da dođe na ročište (zemljotres, poplava).
• Da tužbeni zahtjev proizilazi iz činjenica koje su navedene u tužbi.

Tako npr. Tužilac u tužbi navodi da u posedu drži pokretnu stvar dve godine, a u tužbenom zahtjevu zahtjeva da mu sud na toj stvari dosudi pravo svojine koje je on stekao putem održaja.  U ovom primjeru tužbeni zahtjev ne proizilazi iz činjenica jer je redovni održaj za pokretne stvari tri godine pa sudne može donijeti presudu zbog izostanka,

• Da dokazi odgovaraju činjenicama, npr. U činjenicama se navodi ugovor o zakupu, a kao dokaz navodi se ugovor o kupoprodaji,
• Presuda zbog izostanka može se donijeti samo u sporovima gdje vredi načelo dispozicije, a to znači da se ne može donijeti u bračnim i paternitetskim sporovima i sporovima iz autorskog prava,
• Presuda zbog izostanka nikada se ne donosi ex officio već je potreban predlog tužioca.