Odlomak

 

                                                         I  Uvod

 

Hipnotici su droge i sedativi koji izazivaju stanje obamrlosti ili sna usporavanjem telesnih funkcija. Koriste se u tretmanu nesanice (insomnije) i u umirivanju anksioznih ili agresivnih osoba. Hipnotici izazivaju psihičku i fizičku zavisnost. Postoji veliki broj ovih supstanci ali se najčešće koriste bensedin, valijum i librijum, ali je efekat uvek individualan.  Hipnotici imaju depresorno dejstvo na CNS, dovode do snižavanja budnosti i otuda imaju umirujući psihološki efekat. Ovi lekovi u većim dozama imaju hipnotičko (uspavljujuće), a u preterano velikim mogu imati i štetno dejstvo.Hipnotici skraćuju vreme ulaska u san i produžavaju vreme trajanja sna. Međutim, svi hipnotici menjaju fiziološki izgled sna jer skraćuju deo sna kada se mozak najviše odmara i kad se procesuiraju informacije prikupljene tokom dana – skraćuje se tzv. REM faza sna. Jasno je da hipnotici ne mogu biti, niti jesu ozbiljno rešenje problema nesanice, nego samo eventualno kratkoročno rešenje.Svako nekritično i dugotrajno uzimanje hipnotika nije preporučljivo zbog velike verovatnoće razvoja zavisnosti i komplikovanja problema.   

 

                                              II Inikacije za primenu hipnotika

 

Nesanica (kratkog dejstva),anksioznost (dugog dejstva), preoperativna sedacija, akutna alkoholna apstinencija,konvulzije (status epilepticus, tetanus), kod hroničnog spazma kao miorelaksanti,

akutna alkoholna intoksikacija sa nemirom i grčevima. Jedina grupa lekova koja se danas pominje i prihvata kao hipnotik su benzodiazepini

 

                                                  II a) BENZODIAZIPINI

Primena benzodiazepina počela je šezdesetih godina prošlog veka, a do sada je sintetisano više od 2.000 molekula tog tipa, od kojih se tridesetak koristi kao lek. Benzodiazepini spadaju u prilično bezbedne lekove, čak i u velikim dozama. Što se tiče sedativnog efekta, među benzodiazepinima nema suštinske razlike, ali kada se posmatra hipnotički efekat (izazivanje sna), najveću efikasnost pokazuju nitrazepam, flurazepam i temazepam.
Mehanizam dejstva benzodiazepina zasniva se na vezivanju za benzodiazepinsko receptorno mesto na GABA A receptoru. Ti lekovi tako potenciraju efekte GABA, koja je inhibitorni neurotransmiter. Benzodiazepini obično maksimalnu koncentraciju u krvi dostižu za oko sat, ali se lorazepam i oksazepam resorbuju nešto sporije. Uglavnom se izlučuju kao glukuronidi preko bubrega.Prema dužini dejstva i u zavisnosti od postojanja aktivnih metabolita, dele se na:

benzodiazepine kratkog dejstva (t1/2 < 6h): midazolam, triazolam;
— benzodiazepine srednje dužine dejstva (T1/2 6-24 h): nitrazepam, alprazolam, lorazepam, bromazepam;
— benzodiazepine dugog dejstva (T1/2>24h): diazepam, flurazepam, klonazepam.

Sami benzodiazepini ne utiču na aktivnost mikrozomalnih enzima jetre. Međutim, kod starijih osoba i osoba sa oštećenjem jetre, poluvreme eliminacije benzodiazepina može biti znatno produženo, pa o tome treba voditi računa prilikom doziranja.

 

Hipnotici i barbiturati  –     Nataša Veljković

______________________________________ 4 ____________________________________

                              

                              II   b) Farmakološka dejstva

 

 

CNS-smanjuju spontanu aktivnost, usporavaju mišljenje, manje doze  izazivaju sedaciju, ankisolitici  daju anterogradnu amneziju; sedacija i san– veće doze, skraćuju latentno vreme uspavljivanja, produžuje nonREM, skraćuje REM, skraćuje vreme sporotalasnog spavanja;

anestezija – veće doze barbiturata od onih za hipnozu, neki benzodiazepinisu  za intravenskusu -midozolam; disanje i krvotok – velike doze barbiturata smanjuju osetljivost resp.centra za CO2 i hipotenziju; muskulatura– blaga relaksacija; antikonvulzivno

 

 

                                                         II   c)    Farmakokinetika

 

Brzina nastanka dejstva proporcionalna je sa liposolubilnošću,  trajanje dejstva zavisi od liposolubilnosti i brzine razgradnje, redistribucija određuje brzinu prestanka dejstva, svi prolaze kroz placentu, većina se transformiše u aktivne metabolite (nordiazepam)- metabolizam je značajno uspored kod starih, lorazepam, midazolam i oksazepam se samo konjuguju za glukuronsku kis.; resorpcija iz GIT-a od brže kod diazepama do spore kod oksazepama; vezuju se za proteine plazme (85-95%) prema poluvremenu eliminacije dele se na:

kratko dejstvo (manje od 5h) midazolam- preanestetik,triazolam- hipnotik, preanestetik

srednje dejstvo (5-24h) alprazolam-anksiolitik, antidepresiv, klonazepam –antikonvulziv, flurazepam,nitrozepam, temazepam-hipnotici, oksazepam- anksiolitik, lorazepam- anksiolitik, hipnotik, preanestetik;

dugo dejstvo (preko 24h) hlorodiazepoksid-anksiolitik,preanestetik, hlorazept- anksiolitik, diazepam- anksiolitik, hipnotik, antikonvulziv, prazepam- anksiolitik

 

                                II.1 kratko dejstvo (manje od 5h)

 

Predstavnici su :midazolam- preanestetik,triazolam- hipnotik, preanestetik. Midazolam

(Flormidal).Primenjuje se oralno, i.v., i.m.Indikovana doza za oralnu primenu je 7,5 do 15 mg uveče pre spavanja,parenteralno i.m.ili i.v 0,05-0,1 mg/kg pre anestezije odrasli ili kao uvod u anesteziju 0,15-0,2 mg/kg odrasli.Kontaindikovan je kod plućnih bolesnika.

 

                                    II.2 srednje dejstvo (5-24h)

 

Predstavnici su:alprazolam-anksiolitik,antidepresiv,klonazepam–antikonvulziv, flurazepam,nitrozepam, temazepam-hipnotici, oksazepam- anksiolitik, lorazepam- anksiolitik, hipnotik, preanestetik; Primenjuju se : Diazepam primenjuje se: oralno, i.v., i.m. i to kod anksioznost, status epileptikus T1/2 = 43 časa.Indikovane doze za oralnu upotrebu se kreću od 2 mg do  30 mg dnevno, dok je i.v primena kod  status epileptikusa 10mg do 20 mg odrasli

Lorazepam oralno, i.v., i.m. anksioznost,status epil.T1/2 = 14 časova Indikovane doze su oralna primena 1-7,5mg dnevno, parenteralno 25-30 mcg/kg .Kontraidikacije su bolesti zavisnosti oštećenja jetre i bubrega.

___________________________________

Rating: 1.0/5. From 1 vote.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Farmacija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari