Humerus

UVOD
Kost je vrlo tvrda struktura, beličaste boje, i njena uloga u čovečjem telu je ogromna. Nauka koja u sklopu anatomije proučava koštani sistem se naziva osteologija. Taj koštani sistem predstavlja potporu za telo i sastavljen je od 206 odvojenih kostiju. Kosti su međusobno povezane pomoću jakih vezivnih spojeva, koji obrazuju zglobove i vlaknaste vezivne spojeve. Tako se formira skelet čoveka. Na kostima su pripojeni mišići, čija kontrakcija uslovljava različite pokrete kostiju i delova tela. Neke kosti su tako oblikovane i međusobno povezane da obrazuju koštane duplje (lobanjsku, grudnu, karličnu), u kojima leže zaštićeni vitalno važni organi.
Od 206 kostiju u ljudskom organizmu, aksijalni ili osovinski skelet(lobanja, kosti kičmenog stuba, grudna kost, rebra i hioidna kost) gradi 80 kostiju. Ostalih 126 kostiju čine apendikularni skelet(skelet gornjih i donjih ekstremiteta).
Po obliku kosti mogu biti duge, kratke, pljosnate i nepravilne. Duge kosti se nalaze u ekstremitetima, kratke u šaci i stopalu, pljosnate u lobanji i grudnom košu, a nepravilne u kičmenom stubu. Kod dugih kostiju razlikuje se središnji deo nazvan dijafiza i dva okrajka koji čine epifize. Između ova dva dela nalazi se metafiza, koja je značajan deo kosti, jer nejintenzivnije raste, pa je nabogatije snabdeven krvnim sudovima.
Svaka kost ima otvore za prolaz krvnih sudova, koji sudeluju u njenoj vaskularizaciji. Kosti su napravljene od živog tkiva, koje pored svojih mehaničkih funkcija, deponuju kalcijum I druge mineralne proizvode I ćelije krvi. Kost se sastoji od ćelija koje si okružene matriksom. Matriks (matrica) se sastoji od oko 35% proteina, posebno kolagena, koji obezbeđuje čvrstoću I fleksibilnost, I oko 65% mineralnih soli, kalcijuma I fosfata naročito, koji daju čvrstocu. Ova kombinacija čini kosti pet puta jačima od čelika. Ćelije kosti ukljucuju osteocite, ćelije koje održavaju matricu, osteoblaste, ćelije koje proizvode kost, I osteoklaste, ćelije koje erodiraju (razaraju) matricu kosti. Osteoblasti I osteoklasti stalno izmedju sebe premodeliraju kosti u skladu sa silama koje na njih vrse mišici, pa ili ispuštaju ili čuvaju kalcijum, zavisno od toga kakvi su zahtevi tela.
Kost sadrzi dva tipa koštanog tkiva koja mu daju snagu I lakoću. Kompaktna kost, koja se nalazi na vanjskoj strani kosti gde su najjaci pritisci sastoji se od paralelnih cilindara koji se nazivaju osteoni, a čine ih koncentrične tube matrice . Centralni kanal u svakom osteonu nosi krvne sudove. Malešni prostori unutar osteona sadrže izolovane osteocite . Lagana sunđerasta, ili rešetkasta, kost ima struktru saća, sa koštanim gredicama koje se zovu trabeculae.
IZGLED I POLOŽAJ HUMERUS-A
Ramenica (humerus) je jedina kost nadlakta. To je parna kost I pripada tipu dugih kostiju (osa longa). Osnovni polozaj ruke u kome se proucavaju njeni delovi, predeli , organi I njihovi medjusobni odnosi je polozaj supinacije (supinatio). Svojim gornjim okrajkom se zglobljava sa lopaticom u glenohumeralnom zlobu I gradi zglob ramena, dok se donjim okrajkom zglobljava sa kostima podlakta I obrazuje zglob lakta. Na ramenici se opisuju telo I dva okrajka, donji I gornji. Telo ramenice (corpus humeri) je u donjem delu trostranoprizmaticnog oblika, dok je u gornjem delu valjkastog. Na telu se razlikuju tri strane: prednje-spoljašnja, prednje-unutrašnja I zadnja, I tri ivice: prednja, unutrašnja I spoljna.