Odlomak

Osnovne karakteristike prirodnog i steĉenog imuniteta
Imunost je sposobnost organizma da prepozna patogene (štetne faktore) i da ih eliminiše na razliĉite neĉine, može se podeliti na:

1. PRIRODNU IMUNOST (UROĐENA, NESPECIFIĈNA):

  • postoji i pre susreta sa patogenom
  • brzo se angažuje i predstavlja prvu liniju odbrane organizma
  • mehanizmi dejstva prirodne imunosti predstavljaju genetski potencijal jedinke, tj. nasleĊuju se i ne menjaju tokom života jedinke
  • ima ulogu u stimulaciji specifiĉnog imunskog odgovora i utiĉu na tip tog odgovora (celularni ili humoralni)
  • efektorski mehanizmi prirodne imunosti uĉestvuju u krajnjoj eliminaciji patogena i pored aktiviranih specifiĉnih mehanizama odbrane
  • telesne ovojnice – epitelne barijere (koža i sluzokoža):
    • koža
    • stalna deskvamacija kože omogućava odstranjivanje patogena,
    • kiseli pH kože,
    • inhibitorni efekat mleĉne kiseline(laktata) koja je produkt lojnih i znojnih žlezda,
    • defenzini katjonski peptidi, niske mol. mase (cistein), deluju kao antibiotici širokog spektra (ubijaju bakterije i gljive),
    • keratinociti koji luĉe citokine (nema imunskog odgovora bez citokina)
    • sluzokoža
    • mukus
    • treplje
    • inhibicija virusa – gornji delovi resp. sistema imaju temperaturu 33º C
    • mikrobicidni faktori – nizak pH želudaĉnog soka, žuĉne soli i proteolitiĉki enzimi digestivnog trakta, spermin i Zn semene teĉnosti
    • lizozim ili muramidaza
    • glikolipidi – kompeticijom spreĉavaju prianjanje za ćelije
    • laktoferin – vezuje Fe i uskraćuje bakterijski faktor rasta
    • normalna bakterijska flora (komensali) – suprimiraju rast potencijalno patogenih bakterija kompeticijom za esencijalne hranljive materije ili receptore na površini epitela, lokalnom promenom pH, produkcijom toksiĉnih materija
  • humoralni mehanizmi nespecifiĉne imunosti
    • aktivnost razliĉitih supstanci prisutnih u telesnim teĉnostima sa antimikrobnim i antivirusnim dejstvom
    • aktivacija sistema komplementa alternativnim i lektinskim putem
    • β lizin – katjonski protein trombocita koji luĉe tokom koagulacije, ubija G+ bakterije (neenzimskim oštećenjima ćelijske membrane)www.belimantil.info
    • lizozim – koga luĉe mononuklearni fagociti
    • citokini (interferoni tipa 1, IL-1, TNF-α, IL-8)
  • celularni mehanizmi nespecifiĉne imunosti
    • fagociti i NK ćelije – ubijaju virusom inficirane i neke tumorske ćelije, produkuju IFN-γ

2. STEĈENU IMUNOST (ADAPTIVNA, SPECIFIĈNA)

  • stiĉe se tokom života i rezultat je kontakta organizma sa odreĊenim patogenom
  • odlike su:
    • RAZNOVRSNOST I SPECIFIĈNOST
    • IMUNOMEMORIJA
    • LIMFOCITI UĈE DA PREPOZNAJU STRANO OD SOPSTVENOG – AUTOTOLERANCIJA (eliminacijom autoreaktivnih klonova limfocita ili funkcionalnom inaktivacijom – anergijom)
  • tipovi steĉenog imuniteta:
    • prema efektorskom mehanizmu:
    • celularni (T limfociti)
    • humoralni (B limfociti)
    • prema naĉinu indukcije
    • aktivni prirodni (infekcija) i aktivni veštaĉki (vakcinacija)
    • pasivni prirodni (prelaz antitela sa majke na dete) i pasivni veštaĉki (Th imunim serumima)

* FAZE IMUNSKOG ODGOVORA * – ISTE SU BEZ OBZIRA NA IMUNITET

1. FAZA IMUNSKOG PREPOZNAVANJA – na osnovu prostorne komplementarnosti receptora i Ag
2. FAZA AKTIVACIJE – transmembranski prenos signala, nastajanje sekundarnih messenger molekula, aktivacija gena i ekspresija
3. EFEKTORSKA FAZA

 

2. I.P. – antigeni i hapteni

*ANTIGENI*
dvojno svojstvo:
a) bivaju prepoznati od receptora na T i B limfocitima i sposobni su da izazovu tj. indukuju imuni odgovor (IMUNOGENOST)
b) sposobni su da reaguju sa specifiĉnim produktima imunog odgovora (antitela, citokini, natural killer cells ili citototoksiĉni T Li)

*HAPTENI*
Jednostavna hemijska jedinjenja koja ne indukuju imuni odgovor (nisu imunogeni), ali se prepoznaju u organizmu. Imuni odgovor se može postići vezivanjem haptena za jedinjenja koja su najĉešće proteini i nazivaju se nosaĉi, a sami su po sebi imunogeni. Imunizacija hapten – nosaĉ konjugatom dovodi do proizvodnje antitela i za protein nosaĉ i za sam hapten.
Imunogenost antigena zavisi od:

1) stranosti antigena za organizam – što je razliĉitiji u odnosu na ćeliju organizma imunogenost raste
2) hemijske složenosti – što je složeniji to je i imunogeniji
3) veliĉine molekula – što je veći imunogenost raste
4) od genetske konstitucije
5) naĉina unošenja antigena

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Skripte

Komentari