Industrijska revolucija

1.    UVOD
Sredinom 18. veka u Velikoj Britaniji, odnosno Engleskoj, “ izbila ” je industrijska revolucija. Počela je naglim i oštrim rastom, odnosno uzletom privrede koja je već uveliko bila pripremljena za to. To je bila nagla, kvalitativna, temeljna promena koja se dogodila oko 1780. godine. Engleski i francuski socijalisti izmislili su ovaj pojam tek 20-ih godina 19. veka. Industrijska revolucija je proces koji nema jasan početak i kraj.
Polaznu tačku predstavlja zamena ručnog alata mašinskim, čime se potpuno menja osnova proizvodnje tj, prelazi se sa ručne na mašinsku proizvodnju. Industrijsku revoluciju istorijski izvodi kapitalizam, ali ne da bi ljudima olakšao rad  i život, nego da bi snizio cenu robi i povećao proizvodnju viška vrednosti.
Došlo je do premešta alate, i menja ih iz ruku radnika u mahanički automat, i uvećava njihov broj, vrši se istovremeno više operacija, povećava se snaga i preciznost delovanja. Ona oslobađa i pogonski deo od granica sposobnosti radne snage. Rezultat toga je mašinski sistem proizvodnje, moderna fabrika, dakle krupna mašinska proizvodnja. Najzad, stvorila i sebi odgovarajuću tehničku osnovu tek kad je počela da i mašine proizvodi mašinskim putem (teška industrija).
Dolazi do niza krupnih pronalazaka i njihove primene u proizvodnji, što je skokovito podizalo produktivnost rada i svestrano povezivalo proizvodnju u svetskim razmerama. Međutim, ona se u kapitalizmu vrši u antagonističkom društvenom obliku, što je degradiralo stvarnog proizvođača i pojačavalo njegovu društvenu bedu, stoga kapitalizam sam postavlja granice industrijskom usavršavanju, a povremeno rađa najveće nevolje, za celokupno društvo.
Tek socijalistička revolucija ukidanjem kapitalizma otvara neograničene mogućnosti za dalji razvoj tehnike koja služi potrebama slobodnih udruženih proizvođača: npr u punom smislu primena atomske energije i još mnogo drugih moćnih poluga proizvodnje.
Savremena civilizacija, na kraju XX veka, biće upamćena po naučnom progresu neslućenih razmera u oblasti tehnologije, kulture, ekonomije, nauke… Dolazi sve više do unapređenja postojećih saznanja koja ulivaju nadu da će čovečanstvo nastaviti još brži razvoj.

2.    PRVA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA    
Industrijska revolucija je pojam koji se vezuje za nagli društveni razvoj koji se dogodio u kratkom vremenskom periodu. U drugoj polovini 18. veka ručna proizvodnja počela je da se zamenjuje parnim mašinama. Time je počeo razvoj koji je od kraja 18. do sredine 19. veka temeljno izmenio ranije političke, privredne i društvene sisteme u većem delu sveta. Time je počela Prva industrijska revolucija. U 18. veku najveću manufakturnu proizvodnju imala je Engleska. U njoj se povećavala potreba za tkaninama pa su proizvođači tkanina, radi povećavanja i ubrzavanja proizvodnje primenjivali izume u preduzećima. Najpoznatiji je bio izum parne mašine. NJega je 1764. godine usavršio Škot DŽejms Vat. Promene koje su izazvane primenom parne mašine nazivaju se prva industrijska revolucija. Nove parne mašine brzo su pronašle primenu u fabrikama, rudnicima i saobraćaju. Mašine koje su koristile vodenu paru kao pogonsko sredstvo morale su biti od gvožđa. Zbog toga je porasla potražnja za gvozdenom rudom i ugljem.
Amerikanac Robert Fulton je 1807. godine sagradio prvi parabrod koji je sa strane imao točkove s lopatama, a zvao se Klermont. Već 1809. američki parabrod Sevana preplovio je Atlanski okean za 26 dana. Godine 1814. Englez DŽordž Stivenson konstruisao je prvu parnu lokomotivu. U početku je išla 20 km/h, a kasnije i brže, zvala se Raketa. Već 1825. u Engleskoj je sagrađena prva železnička pruga na svetu. Povezivala je gradove Stokton i Darlington.
U doba prve industrijske revolucije pojavili su se mnogi važni izumi koji se i danas koriste. Amerikanac Bendžamin Frenklin izumeo je 1752. gromobran , delotvornu zaštitu objekata od odara od groma. Englez Sir Hamfri Dejvi načinio je 1815. Dejvijevu svetiljku koju su koristili rudari. Time je znatno smanjen broj nesreća u rudnicima. Slepi francuski učitelj Luj Braj je izumeo 1829. Pismo za slepe, poznatije kao Brajovo pismo. Amerikanac Semjuel Morze izumeo je 1837.  Elegraf i posebnu azbuku nazvanu Morzeova azbuka koja se sastojala od dugih i kratkih signala za prenošenje poruka na velike udaljenosti. Godine 1858. Položen je prvi podmorski telegrafski kabl između Amerike i Evrope. A, francuz  Luj Dager je usavršio 1839. fotografski aparat, dok se 1854. pojavio prvi bicikl s pedalama.
Tokom druge polovine 18. i prve polovine 19. veka odvijao se postupni prelaz iz starog feudalnog u moderno građansko društvo. Na oblikovanje građanskog društva naročito je uticala primena mašine u industriji, rudarstvu i saobraćaju. Došlo je do povećanja broja fabrika. U njima je bilo zaposleno sve više radnika. Poslodavci su većinom pripadali građanskom sloju. U većini zapadnih evropskih zemalja, osim Holandije i Engleske, građanstvo se do 19. veka razvijalo unutar feudalnog sistema, ali nije učestvovalo u upravljanju državom. Građansko društvo razvilo se i u SAD, gde je učestvovalo u političkom životu jer u Severnoj Americi bilo feudalaca.
U vreme prve industrijske revolucije došlo je do promena na selu. Seljaci su ranije sve poslove radili ručno, a od početka 19. veka u poljoprivrednu se proizvodnju počinju uvoditi mašine. U poljoprivredi zapadnih evropskih zemalja i SAD polako se primenjuju naučne spoznaje – posebno dostignuća hemije (npr. izum mineralnog veštačkog đubriva), a obavlja se i odabir boljeg semena i stoke. Time je došlo do višestrukog povećanja proizvodnje hrane. Sve te promene u poljoprivredi nazivamo agrarnom revolucijom. Uz to je u većini država tokom 19. veka došlo do ukidanja feudalnih odnosa na selu i jačanja privatnih preduzetnika u poljoprivredi. Mnogi se seljaci nisu uspeli održati u novim tržišnim uslovima pa su ostali najamna radna snaga na velikim posedima. Neki su se seljaci preseljavali u gradove i zapošljavali kao radnici u fabrikama.