4
2. ПРВА ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА
Индустријска револуција је појам који се везује за нагли друштвени развој који се
догодио у кратком временском периоду. У другој половини 18. века ручна производња
почела је да се замењује парним машинама. Тиме је почео развој који је од краја 18. до
средине 19. века темељно изменио раније политичке, привредне и друштвене системе у
већем делу света. Тиме је почела Прва индустријска револуција. У 18. веку највећу
мануфактурну производњу имала је Енглеска. У њој се повећавала потреба за
тканинама па су произвођачи тканина, ради повећавања и убрзавања производње
примењивали изуме у предузећима. Најпознатији је био изум парне машине. Њега је
1764. године усавршио Шкот Џејмс Ват. Промене које су изазване применом парне
машине називају се прва индустријска револуција. Нове парне машине брзо су
пронашле примену у фабрикама, рудницима и саобраћају. Машине које су користиле
водену пару као погонско средство морале су бити од гвожђа. Због тога је порасла
потражња за гвозденом рудом и угљем.
Американац Роберт Фултон је 1807. године саградио први параброд који је са стране
имао точкове с лопатама, а звао се Клермонт. Већ 1809. амерички параброд Севана
препловио је Атлански океан за 26 дана. Године 1814. Енглез Џорџ Стивенсон
конструисао је прву парну локомотиву. У почетку је ишла 20 km/h, а касније и брже,
звала се Ракета. Већ 1825. у Енглеској је саграђена прва железничка пруга на свету.
Повезивала је градове Стоктон и Дарлингтон.
У доба прве индустријске револуције појавили су се многи важни изуми који се и данас
користе. Американац Бенџамин Френклин изумео је 1752. громобран , делотворну
заштиту објеката од одара од грома. Енглез Сир Хамфри Дејви начинио је 1815.
Дејвијеву светиљку коју су користили рудари. Тиме је знатно смањен број несрећа у
рудницима. Слепи француски учитељ Луј Брај је изумео 1829. Писмо за слепе,
познатије као Брајово писмо. Американац Семјуел Морзе изумео је 1837. Елеграф и
посебну азбуку названу Морзеова азбука која се састојала од дугих и кратких сигнала
за преношење порука на велике удаљености. Године 1858. Положен је први подморски
телеграфски кабл између Америке и Европе. А, француз Луј Дагер је усавршио 1839.
фотографски апарат, док се 1854. појавио први бицикл с педалама.
Током друге половине 18. и прве половине 19. века одвијао се поступни прелаз из
старог феудалног у модерно грађанско друштво. На обликовање грађанског друштва
нарочито је утицала примена машине у индустрији, рударству и саобраћају. Дошло је
5
до повећања броја фабрика. У њима је било запослено све више радника. Послодавци
су већином припадали грађанском слоју. У већини западних европских земаља,
осим Холандије и Енглеске, грађанство се до 19. века развијало унутар феудалног
система, али није учествовало у управљању државом. Грађанско друштво развило се и
у САД, где је учествовало у политичком животу јер у Северној Америци било
феудалаца.
У време прве индустријске револуције дошло је до промена на селу. Сељаци су раније
све послове радили ручно, а од почетка 19. века у пољопривредну се производњу
почињу уводити машине. У пољопривреди западних европских земаља и САД полако
се примењују научне спознаје - посебно достигнућа
хемије
(нпр. изум
минералног
вештачког ђубрива
), а обавља се и одабир бољег семена и стоке. Тиме је
дошло до вишеструког повећања производње хране. Све те промене у пољопривреди
називамо
аграрном револуцијом
. Уз то је у већини држава током 19. века дошло до
укидања феудалних односа на селу и јачања приватних предузетника у пољопривреди.
Многи се сељаци нису успели одржати у новим тржишним условима па су остали
најамна радна снага на великим поседима. Неки су се сељаци пресељавали у градове и
запошљавали као радници у фабрикама.
