Висока пословна школа струковних студија Лесковац
Завршни рад
Тема:
ПРИКАЗИВАЊЕ ПОДАТАКА СТУДЕНТСКЕ АНКЕТЕ
ВИСОКЕ ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У
ЛЕСКОВЦУ
Ментор Кандидат
Др. Милена Маријановић Никола Цвејић
Број индекса 9711/07
Лесковац, 2010 године
Абстракт
Увод
............................................................................................................................4
1.Појам и развој статистике
………………………………………...…….5
1.1. Основни статистички појмови и категорије………………………...6
2.Дискриптивна анализа
………………………………………….………..8
2.1.Прикупљање,сређивање и обрада података…………………………8
2.1.1. Опредељење циља истраживања…………………………………..8
2.1.2. Методе статистичког посматрања или прикупљања података…..8
2.1.3. Мерне скале…………………………………………………………9
2.1.4. Обрада података…………………………………………………….9
2.2. Приказивање података
………………………………………………..10
2.2.1. Статистичке серије………………………………………………….10
2.2.1.1 Серије структуре…………………………………………………..10
2.2.1.1.1.Серије структуре са атрибутивним обележјем…………….…………..10
2.2.1.1.2.Серије структуре са нумеричким обележјем……………...….13
2.2.1.2. Временске серије………………………………………………...13
2.2.2. Табеларно приказивање
…………………………………………..15
2.2.3. Графичко приказивање
……………………………………………16
2.2.3.1.Графички прикази у правоуглом координатном систему……….17
3. Примери праксе
……………………………………………………………19
3.1 Анкетни лист за процену предмета математика за економисте…..19
3.2 Анкетни лист за процену предмата методологија научно-
истраживачког рада……………………………………………………...21
3.3 Анкетни лист за процену предмета основи маркетинга…………...24
3.4 Анкетни лист за процену предмета пословна економија………….26
3.5 Анкетни лист за процену предмета пословне комуникације……...29
3.6Анкетни лист за процену предмета социјална психологија……….31
3.7 Анкетни лист за оцену квалитета установе…………………….…..33
4.Извештај о урађеној анкети
……………………………………………..38
4.1.Опште информације о анкети………………………………….………38
4.2. Опис упитника………………………………………………..….……..38
4.3.Број примењених упитника…………………………………...………..39
4.4.Основна дескриптивна статистикана нивоу Школе…………………..40
4.5.Процена квалитета рада наставника на предмету…………………......41
Закључак
…………………………………………………………………….........42
Литература
Увод
У овом делу биће речи о појму статистике, њеној еволуцији и примени
кроз векове прво као практичне делатности а после као научне дисциплине.
Статистика се првобитно односила на скуп нумеричких података о стању
посматране појаве. Отуда се као порекло рачи “статистика” наводи и латинска
рач статус, што значи стање а статистика би била описивање стања.
Пошто представља стару научну дисциплину биће речи и о њеним
настанцима и различитим тумачењима у различитим земљама. Док је у
Немачкој и осталим земљама Европе развој сататистике био под великим
утицајем универзитетске школе и имала назив “државопис”, у Енглеској се
развила друга статистичка концепција “Политичка аритметика”.
Такође, биће речи и о дискриптивној анализи неким основним
статистичким појмовима и категоријама. Понешто ћемо рећи и о методама
статистичког посматрања и мерним скалама. Прикупљање,сређивање и
придказивање података и методе одређивања параматара скупова који се
једним именом називају методи дискриптивне статистике. Сваки ниво мерења
има посебну скалу са одређеним јединицама мере. Сходно томе, постоје четири
нивоа мерења и четири мерне скале: номинална, ординална, интервална и скала
односа.
Навећа пажња бити посвећена теми овог рада а то је праказивање
статистичких података.Биће објашњене статистичке серије и њихове врсте,
табеларно и графичко приказивање. Статистички подаци се приказују на више
начина и то у виду: статистичких серија,табела и графикона.Серије могу бити
са атрибутивним и нумеричким овележје, а табеле просте,сложене и
комбиноване.Што се графикона тиче постији велики број различитих
графикона који се могу употренити за представљање статистичких података од
који се само мали број заиста употребљава у пракси.Неки од њих су Хистограм
фреквенција, полигон фреквенција ,линијски и аитметички дијагарами и крива
фреквенције.
У складу са темом овог рада припремљено је доста практичних
примера, пре свега 6 анкетних листића студентске анкете за оцену предмета и 1
анкетни листић за оцену установе. Ове анкете представљају оцену рада
професора,сарадника и предмета уопште као и квалитет који пружа установе
коју дају студенти ове школе.
На крају биће дата нека мишљења и закључци у вези са теоријом и
практичним делом.
1.Појам и развој статистике
Реч “статистика” први пут је објављена у првој половини XVIII века у
радовима Gottfried Achenwal-a, професора универзитета у Гетингену. Он је
увео у праксу назив статистика и сматрао је да тај назив долази од италијанске
рачи
“стато
”
што значи држава.
Статистика се првобитно односила на скуп нумеричких података о стању
посматране појаве. Отуда се као порекло рачи “статистика” наводи и латинска
рач статус, што значи стање а статистика би била описивање стања. Основни
задатак статистичких акција сводио се у почетку на прикупљање подататка о
бројном стању становника, војника, пораских обвезника, имовине, јер су
владари одувек желели да знају колика је њихова војне и финансијска моћ.
Први зачеци статистике датирају неколко векова пре наше ере. Прва
пребројавања, за која се зна, спроведена су у Кини јоп 4000 година, а у Египту
3000 година пре наше ере. Први организованији пописи извршени су у старом
веку у римској републици. Ови пописи слободних грађана римске републике
већ су значили нешто за развој статистике, а вршени су сваке пете године у
одређено време и на истом месту. Становници су давали податке пописивачу о
имену , полу, старости, пребивалишту и имовном стању за себе и чланове своје
породице. Први такав попис извршен је 550 годинје за владе Сервија Тулија.
Тај попис су Римљани назвали
“цензус
” како су се касније у многим земљама
називала потпуна статистичка снимања – цензуси.
У средњем веку економска снага државе се превасходно заснивала на
пољопривреди, због чега су вршени углавном пописи земљишта и стоке. У XVI
веку установљени су у неким европслим земљама и регистри рођених, умрлих
и венчаних лица, из којих се касније развила статистка природног кретања
становништва.
Зачеци статистике као научне дисциплине настали су скоро истовремено у
Немачкој и Енглеској у XVII веку, када се јављају две статистичке концепције.
По једној, коју је заступала намачка “Универзитетска статистика” инспирисана
радовима H. Conring-a и њевових следбеника задатак статистке је
систематизација података о становништву и привреди у циљу вођења држване
политике, без претензија на откривање законитости. Задатак статистке
заснивао се углавном на опису, дескрипцији, па је касније овај правц назван
још и
дескриптивна школа или држваопис.
1
Док је у Немачкој и осталим земљама Европе развој сататистике био под
великим утицајем универзитетске школе, у Енглеској се развила друга
статистичка концепција “Политичка аритметика”. Она захтева да се користи
математичка обрада статистичких података и да се открикрју законитости у
11
Жижић Милева, Ловрић Миодраг,Павличић Дубравка, Методи статистичке анализе,
Економски факулетет, Београд 1996
појаве. Бројне појаве, у природи и друштву, мењају се под утицајем различитих
фактора. На пример, успех студената на испитима је веома различит због
утицаја великог броја фактора ( предзнање, радне навике, жеље и амбиције
појединца..). Степен варијабилитета зависи од броја фактора, природе појаве и
начина утицаја фактора на посматрану појаву.Ако се посматра мањи број
случајева не могу се донети правилни закључци, јни уочити одређене
правилности понашања појава.
Права слика о успеху студената, цени производа, структури запослених
радника, продуктивности рада итд. може се добити само посматрањем већег
броја случајева.
Правилност која се открива статистичким исраживањем назива се
статистичка законитост или масовна законитост.
Задатак сататистике
је откривање битних карактеристика масовних
појава, веза и повезаности карактеристика, узрока и последица њихових стања
тј. да открије законитости и тенденције кретања у појавама и објасни њихова
збивања.
5
Појам статстике је веома широк. Статистику не интересују само просеци
или раст или пад неке појаве, већ се њен задатак заснива на мерењу односно
анализирању варијабилитета индивидуалних карактеристика јединица скуа од
добијених заједничких карактеристика.
На пример, поред интереса за просечну зараду у просвети интерес је
сазнати колико је тај просек већи ли лмањи у однсу на друге ванпривредне или
привредне делатности или коолико индивидуалне зараде у просвети одступају
од општег просека просвете.Такође, статистику интересује смер варијација у
односу на просек као и степен концентрације индивидуалних вредности око
просека итд.
Основне карактеристике статистике
као науног метода истраживања
појава су:
-
масовност статистичког посматрања појава
-
квантитативно испитивање повајва ( бројчано )
-
квалитативно познавање појаве.
6
Масовност посматрања
је испитивање масе случајева ради откривања
законитости у појавама.
Квантитативно испитивање
појаве подразумева да се од
индивидуалних подататка сређивањем и пребројавањем добују групни подаци.
Они треба да истакну опште карактеристике појаве и да омогуће, да се уз
помоћ метода статистичке анализе, дође до детаљнијих информација о појави.
Квалитативно познавање
појаве потребно је ради правилног избора
статистичких метода истраживања.
Евиденција
по утврђеним правилима региструје све појединачне
случајеве са њиховим индивидуалним особинама, на пример, у матичне књиге
рођених уписују се подаци о сваком рођеном детету ( пол, датум рођења,
родитељи, место рођења…); а у матичну књигу радника уписују се подаци о
5
Марковић Миланка,Петковић Симка, Пословна статистика, Економски факулетет Београд
6
Жижић Милева,Ловрић Миодраг,Павличић Дубравка, Методи статистичке анализе,
Економски факулетет, Београду 1996
