Internet terorizam

1. UVOD
Pripadnici terorističkih organizacija i operativnih grupa i danas se, više nego ikad, u svojoj međusobnoj komunikaciji aktivno koriste internetom i raznim servisima dostupnim na internetu. Njihovi teroristički, operativni, odnosno zapovedni centri komuniciraju sa operativnim grupama, koje čine uglavnom po trojica terorista, preko elektronske pošte koja se proverava preko internet strana (webmail) računa koje otvaraju na raznim besplatnim, anonimnim servisima za poštu (yahoo, gmail itd). Obaveštajne službe danas raspoloživom tehnologijom mogu nadzirati jedino promet između pojedinih tačno određenih elektronskih adresa, dakle poštu koja kruži mrežom.

2. POJAM TERORIZMA
Ako sveobuhvatna definicija terorizma ne postoji, delimične definicije koje osvetljavaju samo pojedine oblike terorizma postoje. Moguće je recimo, definisati pojam u okviru komunikacijske teorije simbola (Symbolic CommunicationTheory – na pr. Douling). Karber smatra da „kao simboličan akt, terorizam može biti analiziran kao i drugi načini komunikacije, analizom njegova četiri sastavna dela: transmiter (terorista), nezavisni primalac (meta), poruka (bomba, zaseda) i povratna sprega (reakcija određenog kruga slušalaca)”. Postoje i oni koji definišu terorizam kao pozorište kome cilj ne predstavljaju stvarne (faktičke) žrtve, već oni, zapravo, ciljaju na reakciju gledalaca (Dženkins, Vajman, Vajman & Vin). Moderni terorizam se može razumeti kao pokušaj prenosa poruka upotrebom organizovanog nasilja. Sa ovakvim pogledom na upotrebu sile, u ovom odeljku ćemo proučiti način na koji teroristi koriste nove tehnologije kako bi svoje poruke preneli što većem broju ljudi. Potencijal interneta u službi širenja političkih ideja je izuzetno veliki. Utopistička vizija „virtuelne države” u kojoj stanovnici održavaju danonoćne diskusije o svim temama i glasaju na različitim „referendumima”, a sve uz pomoć mreže, razmatrana je od velikog broja istraživača. Oni veruju da se moderna tehnologija može primeniti kako bi se stvorila idealna demokratska država nalik na grčke polise (Dauning, Džafe). Ipak, kako se broj „državljana”ove virtuelne države svakim danom povećava postaje jasno da se realizacija ove idejeonemogućava. Podsećamo samo na pornografske i rasističke sadržaje na internetu i prisustvo radikalnih organizacija (terorističkih, anarhističnih, nacionalističkih, separatističkih, revolucionarnih, neo-marksističkih i fašističkih) koji putem mreže distribuiraju svoje materijale, komuniciraju sa svojim pristalicama, a sve kako bi pridobili simpatije javnosti, osigurali javnu podršku ili čak, izvršili operacije. Paradoksalno je da decentralizovana struktura koju je američka obaveštajna služba (sada centralizovano Ministarstvo unutrašnje bezbednosti) stvorila iz straha od sovjetskog nuklearnog napada sada služi interesima najvećeg protivnika sigurnosti, međunarodnog terorizma. Priroda mreže, njen međunarodni karakter i haotična struktura, jednostavan pristup i anonimnost stvara novi, idealan, teren za rad terorističkih organizacija.