Ishrana dece

ISHRANA DECE
Pravilna ishrana je jedan od bitnijih činilaca neophodnih za normalan rast i razvoj deteta, s obzirom na dobro poznate specifićnosti rastenja u prvoj godini života, potrebno je sa posebnom pažnjom povesti brigu o ishrani baš u ovom periodu .
Najvažniji fiziološki činioci koji utiču na izbor načina ishrane deteta su intenzivno rastenje i razvoj, dozrevanje funkcije gastrointestinalnog trakta, bubrega, metaboličkih procesa, nervnog i imunološkog sistema. Na osnovu brzine funkcionalnog sazrevanja pojedinih organa i sistema odredjena su, što se ishrane tiče , tri perioda koji se medjusobno preklapaju, ali su dosta i omeđeni:

• Period sisanja , to su prvih 6 meseci , kada je majcino mleko, ili njegova adekvatna zamena, jedini izvor svih hranjivih potreba deteta.
• Tranzitorni period, koji obuhvata drugu polovinu prve godine života u toku kojeg se, uz mleko, uvodi i druga nemlecna hrana specijalno pripremljena za potrebe deteta.
• Modifikovani adultni period, koji se odnosi na drugu godinu života , kada se u ishranu deteta uvodi hrana koju koriste i odrasli.

Neadekvatna ishrana tokom detinjstva, a posebno u najkritičnijim i najdinamičnijim fazama razvoja može ozbiljno da ugrozi zdravlje deteta i poremeti njegov rast i razvoj. Posledice nepravilne ishrane mogu biti dalekosežne tako da se ispoljavaju u formi različitih degenerativnih oboljenja u odraslom životnom dobu.

Osnovni sastojci hrane

Belančevine (proteini) su gradivne materije koje primarno služe za izgradnju novih struktura i obnovu organizma. Dnevne potrebe u prvoj godini iznose 1,5g/kg/dan, a potom oko 1g/kg/dan. Ove količine odnose se na proteine visoke biološke vrednosti, tj. one koje imaju visok sadrzaj esencijalnih i semiesencijalnih aminokiselina (belančevine humanog mleka i jaja). Belančevine iz biljne hrane su manje kvalitetne pa se njihova kolicina mora povećati za oko 50%. Esencijalne amino kiseline su one koje se ne mogu sintetisati u organizmu, tj moraju se hranom uneti (valin, leucin, izoleucin, lizin, treonin, triptofan, fenilalanin, metionin i histidin).

Šećeri (ugljeni hidrati) cine 45-55% kalorijske vrednosti hrane. Ugljeni hidrati uz masti čine glavni izvor energije. U našoj sredini imaju veliku ulogu u ishrani. U periodu odojceta osnovni šećer je laktoza humanog i kravljeg mleka, a kasnije saharoza (slatki šećer) i polisaharidi.

Masti (lipidi) su glavni izvor energije., odnosno masne kiseline kao i njihov bazični element u obliku zasićenih i nezasićenih masnih kiselina. Kalorijsko ucešće masti u hrani tokom prve tri godine iznosi oko 45%, a potom pada na 30%. Esencijalne masne kiseline ne sintetišu se u organizmu i moraju se unositi hranom (linolna, linolenska i arahidonska).