Istorija života – mezozojska era (Jura)

Mezozoik – uvod
Tokom Paleozojske ere pojavili su se predstavnici skoro svih glavnih savremenih grupa biljaka i životinja, osim ptica, sisara i biljaka cvetnica. Prvi predstavnici ovih grupa pojavili su se u Mezozojskoj eri koja je trajala 183 miliona godina (od pre 248 do pre 65 miliona godina).
Mezozoik je bio vreme intezivne tektonske aktivnosti. Do tada jedinstveno svetsko kopno, Pangea, počelo je da se deli, najpre na dva velika kontinenta, a zatim na više manjih, koji su se međusobno udaljavali i zauzimali pozicije sve sličnije današnjim. Ta podela i delimična izolacija kontinenata imale su velikih posledica po biljni i životinjski svet na Zemlji. Umesto živog sveta koji je bio prilično homogen na različitim mestima Zemlje, kakav je bio tokom velikog dela Paleozoika i u ranom Mezozoiku, od sredine nove ere formiraju se specifične zajednice u različitim delovima sveta.
Mnoge grupe životinja su doživele procvat. Pojavilo se mnogo novih grupa; ipak, sve su ostale u senci džinovskih gmizavaca – dinosaurusa, koji su dominirali mezozoikom. Dinosaurusi su se pojavili krajem Trijasa i nestali krajem Krede. Za to vreme, formirao se izuzetno veliki broj vrsta (do danas je opisano 550 rodova i više od 1000 vrsta). Zbog svega toga, Mezozoik je poznat kao „doba gmizavaca“.
Tokom mezozoika je došlo i do promena i u flori, koja je postajala sve sličnija današnjoj. Mezozoik je bio vreme dominacije golosemenica i pojave prvih skrivenosemenica.

Jura – uvod
Jura, drugi od tri perioda Mezozoika, je trajao od pre 199. 6 miliona godina do pre 145. 5 miliona godina. On je sledio odmah posle Trijasa (pre 251 miliona godina – pre 199. 6 miliona godina) a praćen je Kredom (pre 145. 5 miliona godina – pre 65. 5 miliona godina).
Za vreme Jure došlo je do značajnih globalnih promena u konfiguraciji kontinenata, okeana i bioloških sistema. Tokom ovog perioda superkontinent Pangea se podelila na dva dela, što je kasnije omogućilo formiranje današnjeg Atlantika i Golfskog zaliva. Pojačano pomeranje tektonskih ploča dovelo je do porasta vulkanske aktivnosti, formiranja planina i spajanja ostrva sa kontinentima. Plitka epikontinentalna mora pokrivala su mnoge kontinente, i to su mesta gde su se taložili marinski i kopneni sedimenti, koji su omogućili očuvanje raznovrsnih fosila.
Tokom Rane Jure, životinje i biljke koje su se „oporavile“ od jedne od najvećih masovnih izumiranja na Zemlji, naseljavaju i kopno i more. Mnoge grupe kičmenjaka i beskičmenjaka, ključne za nastanak današnjih vrsta, prvi put su se pojavile tokom Jure. Naročito se razvio život u okeanima – grebenski ekosistemi, zajednice priobalnih (plitkovodnih) beskičmenjaka, veliki vodeni predatori, uključujući gmizavce i sipolike životinje. Na kopnu dominiraju dinosaurusi i leteći pterosaurusi, a takođe se pojavljuju i ptice. Postojali su i sisari ali su i dalje bili prilično malobrojni, za razliku od insekata koji su bili raznovrsni. Od biljaka dominiraju skrivenosemenice.
Naziv Jura dolazi od imena planine Jure koja se nalazi na graničnom prostoru između Švajcarske i Francuske, a za to je zaslužan francuski geolog i mineralog Aleksandar Brongniart, koji je ovde pronašao prve fosile koji potiču iz tog vremena.