Istorijat konvencije o biodiverzitetu

UVOD
Biodiverzitet, kakav danas imamo, rezultat je razvoja Zemlje i evolucije živog sveta. Naime, početkom života na zemlji iniciran je početak stvaranja biodiverziteta. Razvoj zemlje tokom istorije uslovljavao je evolutivne promene živog sveta, njihov razvoj ili nestanak, a današnji biodiverzitet je upravo rezultat svih procesa koji su se dešavali na zemlji od njenog nastanka do danas.
Postepeno izumiranje jednih vrsta, odnosno, nastajanje drugih vrsta predstavlja evolutivni proces koji se smatra prirodnim. Do početka XIX veka biodiverzitet je isključivo zavisio od prirodnih promena koje su se dešavale na zemlji. Međutim, razvojem ljudskog duštva, posebno razvojem industrije i eksploatacijom prirodnih resursa, antropogeno dejstvo na biodiverzitet postajalo je sve vidljivije. Poslednjih decenija čovek je počeo da oseća probleme koji potiču od degradacije biodiverziteta i osetio se ugrožen. Prema mišljenju nekih stručnjaka, trenutna situacija je toliko dramatična da se degradacija današnjeg biodiverziteta upoređuje sa nestankom dinosaurusa pre 65 miliona godina.
Čovek je shvatio da je njegov opstanak  uslovljen očuvanjem prirodnih resursa planete koji neposredno zavise od očuvanja ukupnog biodiverziteta, jer nestanak pojedinih vrsta narušava ekosisteme, vodi njihovoj razgradnji i sigurnom propadanju, a nepovratni gubitak biološke raznovrsnosti trajno utiče na opstanak preostalih vrsta, pa samin tim i čoveka.
Očuvanje biološke raznovrsnosti planete smatra se savremenim pristupom iako se koreni ovakve filozofije mogu naći u najranijim civilizacijama i mnogim religijama. Termin biodiverzitet prihvaćen je tokom poslednje dve decenije, međutim, njegova implementacija u savremeno globalno društvo nailazila je na mnoge prepreke.
Pojam biodiverzitet ili biološka raznovrsnost bi se najopštije mogao definisati kao sveobuhvatnost svih oblika života. Naučno preciznija definicija pod pojmom biodiverzitet podrazumeva sveukupnost gena, vrsta i ekosistema, pri čemu svaki od njih imaju svoj prostorni i vremenski kontinuitet na našoj planeti.
Na globalnom nivou značaj biodiverziteta prvi put je naglašen 1992. godine u Rio de Žaneiru, Konvencijom o biodiverzitetu, koja predstavlja prekretnicu u odnosu današnjeg društva  prema biološkoj raznovrsnosti i naglašava potrebu za održivim korišćenjem prirodnih resursa, kako ne bi došlo do preterane eksploatacije.
Od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 22. maj proglašen je Međunarodnim danom biološke raznovrsnosti i obeležava godišnjicu usvajanja Konvencije o biodiverzitetu a ima za cilj podizanje svesti  i bolje razumevanje problema očuvanja biodiverziteta. Osnovu očuvanja i zaštite biodiverziteta čini njegovo poznavanje, verifikacija i kontinualni monitoring.

KONVENCIJA O BIODIVERZITETU
Konvencija o biodiverzitetu (Convention on Biological Diversity, CBD) usvojena je na drugoj konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju (the United Nations Conference on Environment and Development, UNCED) koja je održana od 3. do 14. juna 1992. godine u Rio de Žaneiru. Rio Samit predstavlja formalnu konferenciju zvaničnih vladinih delegacija i prekretnicu u odnosu čoveka prema životnoj sredini. Problem zaštite životne sredine posmatran je mnogo šire, čime su inicirane konkretne aktivnosti u cilju rešavanja suštinskih pitanja razvoja i zaštite životne sredine na globalnom nivou.
Usvojena konvencija o biološkoj raznovrsnosti postavila je temelje i promovisala je biodiverzitet kao fundamentalo pitanje u socijalnom, ekonomskom, biološkom pa čak i političkom smislu.
Na Rio Samitu učestvovalo je oko 10.000 zvaničnika iz 178 zemalja. Iako učesnici samita po mnogim pitanjima nisu uspeli da dođu do rešenja, prevashodno zbog različitih ekonomskih interesa, Rio Samit se ipak smatra uspešnim. Pitanja ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine po prvi put su razmatrana istovremeno. Najveći uspeh Rio Samita ogleda se u potpisivanju i usvajanju mnogih dokumenata od kojih su najvažniji:

•    Deklaracija o životnoj sredini i razvoju – Rio deklaracija: koja predstavlja međunarodni koncenzus između politike i razvoja životne sredine. Sadrži 27 principa kojima je prvi put definisan pojam održivog razvoja. Upravo ovom deklaracijom, potpisanom od strane svih zemalja učesnica, naglašava se da je zaštita životne sredine sastavni deo razvoja;
•    Konvencija o klimatskim promenama: predstavlja pravno obavezujući dokument, i ima za cilj stabilizaciju koncentracije gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, prvenstveno gasova antropogenog porekla, na nivou koji bi smanjio opasan uticaj na klimatske promene. Konvencija naglašava probleme koji potiču od emisije gasova sa efektom staklene bašte u sintezi sa fosilnim gorivima. Potpisana je od strane svih zemalja učesnica;
•    Konvencija o biološkoj raznovrsnosti: je još jedan pravno obavezujući dokument donet na Rio Samitu ratifikovan od strane svih zemalja učesnica samita koje su se ovim putem obavezale  da će razviti plan zaštite staništa i vrsta, obezbediti fondove i tehnologiju u cilju sprovođenja zaštite, formirati pravne regulative i prihvatiti rizike koji se mogu javiti tokom biotehnološkog razvoja. Predstavlja univerzalnu konvenciju o biodiverzitetu čiji je cilj očuvanje biološke raznovrsnosti, njegovo održivo korišćenje i pravilna raspodela koristi bioloških resursa;
•    Princip o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma: naglašava važnost održivog upravljanja šumama širom sveta. Sadrži 17 principa na koje su se obavezale zemlje potpisnice;
•    Agenda 21 – akcioni plan održivog razvoja za 21. vek: je najznačajniji dokument potpisan na ovom Samitu. Sadrži plan konkretnih ciljeva i zadataka čija se implementacija planira u toku 21. veka u oblasti održivog razvoja na svim nivoima