Izbor i funkcija predsednika Republike Srbije

Uvod:

U Republici Srbiji predsednik Republike je inokosni državni organ, neposredno izabran od strane građana sa pravom glasa, koji vrši funkciju šefa države. U većini savremenih ustavnih sistema, šefomima države se ustavom poveravaju određeni poslovi izvršne vlasti. Trenutni predsednik Republike Srbije je Tomislav Nikolić koji je na izborima 2012 godine imao naveći broj glasova.
U Srbiji postoje tri organa vlasti, zakonodavna, izvršna i sudska. Narodna skupština je nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti, Vlada je nosilac izvršne vlasti a sudovi imaju sudsku vlast. Predsednik bi trebao biti neko ko drži ravnotežu i međusobno kontroliše ta tri organa vlasti. On međusobno usklađuje, dovodi u red i kordinira državne organe koji su nosioci zakonodavne i izvršne vlasti. ,,Benžamen Konstantin je smatrao da je vlast šefa države (posebno ustavnog monarha) ipak posebna, četvrta državna vlast, koju je on nazivao moderatona vlast (pouvoir moderateur), vlas koja sprečava blokadu u funkcionisanju države, sprečava zaoštravanje suprotstavljenih mišljenja i vodi prema zajedničkim zaključcima, ka harmoniji vlasti u državi”.*1
Da bi predsednik mogao vršiti takvu vlast on mora biti nezavistan od bilo kog drugog organa vlasti. On nesme biti ni zavistan od parlamenta iako ga on bira, to tako i jeste, jer Ustav garantuje njegovu samostalnost. Ali, najbolji način ,,obezbedjivanja” neutralnosti se vrši neposrednim izborom birača. Tako se izjednačuje sa biračkim telom, tj. narodom i stiče narodnu legitimaciju koja ga čini nezavisnim u potpunosti. Predsednik je po URS-u (Ustav Republike Srbije) nadstranački, nadnacionalni i nadregionalni državni organ. On izražava volju naroda i nacionalno jedinstvo. Nadležnosti predsednika Republike se uredjuju Ustavom, a izbori za predsednika Republike zakonom.
Predsednik Republike ne sme vršiti ni jednu drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost. Iako se kao šef političke partije ne smatra (nije javna funkcija) on bi u tom slučaju predstavljao samo deo celine koja nije kompaktna jer ima izjavu volja koja su u sukobu interesa drugih političkih partija. Predsednik Republike Srbije uživa imunitet kao narodni poslanik. A o imunitetu predsednika odlučuje Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika.

Razrada:

Izbor i mandat

,,Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem”.*2 (član 1. stav 1. ZIPR-a)
Izbore za predsednika Republike raspisuje Narodna skupština, odlukom koja se objavljuje u Službenom glasniku RS. To se po Ustavu RS radi 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja. Ako se mandat predsednika produži zbog ratnog ili vanrednog stanja, izbori se raspisuju najkasnije 3 meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.

U odluci o raspisivanju izbora predsednika Narodne skupštine utvrđuje se i dan glasanja za predsednika Republike. Kao dan za glasanje mora se odrediti dan kada se ne radi, subota ili nedelja.
Kandidat za predsednika Republike može biti svaki punoletni gradjanin koji ima biračko pravo. Ne postoji starosni cenzus kao u nekim drugim državama. (Nemačka – 40 godina starosti, Italija – 50 godina starosti). Kandidata za predsednika može predložiti politička stranka, koalicija političkih stranaka i grupa gradjana. S tim što grupu gradjana pismenim sporazumom osniva najmanje 10 birača čiji potpisi moraju biti overeni u sudu. Za njih postoji i uslov da moraju priložiti i potpise najmanje 10 000 birača.
Predlog kandidata podnosi se RIK-u (Republička izborna komisija), najmanje 20 dana pred izbore. Lista kandidata za izbor predsednika utvrdjuje RIK i najkasnije 15 dana pre izbora objavljuje je. Ta lista sadrži imena i prezimena kandidata.
Glasanje za predsednika Republike vrši se glasačkim listićima za izbor predsednika Republike.
Ti listići sadrže imena i prezimena kandidata, njihove redne brojeve koji se izvlače žrebom i naziv predlagača kandidata. Glasa se samo za jenog kandidata. A listići koji nisu popunjeni ili su popunjeni da se ne može tačno utvrditi za koga je birač glasao, smatraju se kao nevažeći.