Izvori poslovnog prava

IZVORI POSLOVNOG PRAVA

Izvori poslovnog prava se dele na:

1.materijalne izvore-isti su kao i u svim drugim granama našeg pravnog sistema.reč je o interesima i volji vladajuće klase.

2.formalne izvore-oni su mnogobrojni i potrebno je utvrditi redosled primene formalnih izvora prava.

Po načinu nastajanja dele se na:

1.heteronomne izvore-njih stvaraju jedni subjekti a te norme se primenjuju na druge subjekte. To su ustav, zakon, podzakonski propisi i sudska praksa;

2.autonomne izvore-stvaraju sami subjekti na koje se ovi izvori prava i primenjuju npr.kolektivni ugovor o radu;

Prema poreklu dele se na:

1.domaće izvore-nastaju u okviru pravnog poretka jedne države;

2.međunarodne izvore-nastaju međunarodnim pravnim putem između dve ili više država;

IZVORI POSLOVNOG PRAVA KOJE DONOSI ZAKONODAVAC

   USTAV, ZAKON I PODZAKONSKI PROPISI

Ustav je najviši pravni akt jedne zemlje. On sadrži niz odredbi ekonomsko-pravnog karaktera koje nisu samo načelnog karaktera. Kako Ustavom ne mogu biti regulisana sva pitanja ekonomsko-pravnog i poslovno-pravnog karaktera, on reguliše potrebu i način donošenja zakona, podzakonskih akata koji će potpunije regulisati određene oblasti privrednog života.

Zakon je posle Ustava pisani pravni akt najviše pravne snage, koji donosi posebni zakonodavni organ, po posebnom postupku.  U većini zemalja zakoni i podzakonski propisi su osnovni izvori poslovnog, odnosno trgovačkog prava. Zakoni moraju biti saglasni sa Ustavom.

Ukoliko zakon celovito uređuje određenu pravnu oblast on se naziva zakonik ili kodeks, a proces njegovog donošenja kodifikacija. Prema karakteru zakona, razlikujemo imperativna pravila (ne mogu se menjati svojom voljom) i dispozitivna pravila (mogu se isključiti ili menjati).

Podzakonski propisi-su opšti pravni akti niži od zakona koje donose nadležni državni organi-izvršni organi uprave. Složenost i dinamika poslovanja čini da je nemoguće sva pitanja regulisati zakonom. Zato postoje zakonski propisi kao: uredbe, pravilnici, odluke, naredbe, rešenja i uputstva. Oni se donose radi razrade i lakše primene zakona. Kada neki zakon prestaje da važi, prestaje da važi i taj podzakonski akt.

SUDSKA ( I ARBITRAŽNA ) PRAKSA

Sudsku praksu čini niz sudskih presuda, kojima se pravne norme primenjuju na isti način u praksi. Stavovi viših sudova imaju odeređenu uticaj na sudsku praksu, naročito stavovi usvojeni na sednici Ustavnog suda, Vrhovnog suda i Višeg trgovinskog suda. Ovi načelni stavovi nisu obavezni, ali ih u praksi primenjuju svi sudovi.

Razlozi za ovakav vertikalan uticaj su mnogobrojni:

1.ovako formirana praksa ima veliki autoritet koji počiva na valjanosti razloga sadržanih u presudi višeg suda;

2.tu je i psihološki razlog-kada postoji rešenje višeg suda-to ljudi sa lakoćom prihvataju kao objektivno i tačno;

3.sudija veruje da će njegova odluka zadržati pravnu snagu;