Seminarski rad Javni poredak
Javni poredak predstavlja osnovne vrednosti i načela društvenog, političkog i pravnog
uređenja jedne države koja ne mogu da se žrtvuju u medjunarodnom pravnom saobraćaju. Osim
termina javni poredak (francuski:
odre public
), u MPP se koriste i termini “međunarodni javni
poredak”, “evropski javni poredak”, “transnacionalni međunarodni javni poredak”. Oba izraza
vode poreklo iz francuskog prava. Osnovni nedostatak izraza „međunarodni javni poredak“ je u
tome što moze da stvori utisak da se radi o nekoj naddržavnoj ustanovi.
1
Javni poredak je ustanova odstupanja od normi međunarodnog privatnog prava koja
omogućuje da nadležni organ ne primeni strano pravo na koje je uputilo koliziona norma,
odnosno ne prizna stranu sudsku odluku zbog toga što bi to imalo za posledicu povredu osnovnih
društvenih vrednosti priznatih u domaćoj zemlji. Ovim se ne menja ni sama koliziona norma
države foruma ni strana sudska odluka.
Pozitivna funkcija javnog poretka se ogleda u tome što je usmerena ka pokušaju da se
proširi primena domaćih imperativnih normi javno-pravnog karaktera na pravne odnose sa
elementom inostranosti. Negativna funkcija javnog poretka se sastoji u sprečavanju primene onih
stranih normi koje su u suprotnosti sa domaćim javnim poretkom. Ranije su najveći problem u
evropskom pravnom prostoru izazivale razlike između normi porodičnog, naslednog i statusnog
prava koje su do danas u dobroj meri redukovane. Trenutno, najveću pažnju privlače norme iz
pravnih sistema sa potpuno različitom kulturnom, religioznom i ideološkom tradicijom kao što
su islamske zemlje i zemlje dalekog Istoka.
2
Izazov je uvažiti strana materijalnopravna rešenja, a oćuvati sopstvene vrednosti i pritom
ne stvarati “hramajuće pravne odnose” koje nanose štetu učesnicima u pravnom odnosu. Različiti
pokušaji definisanja javnog poretka i u zakonodavstvima i u doktrini nemaju rezultate koji bi
predstavljali univerzalan model i orjentir za praksu. Određenje konkretne sadržine prepušteno je
sudskoj praksi. Da bi se primenila ustanova javnog poretka mora da postoji zainteresovanost
domaće države, odnosno tangiranost njenog pravnog poretka u odnosu na pravni odnos u pitanju.
Pre svega treba voditi računa da li se pravni odnos zasniva pred domaćim organom primenom
stranog prava, kada on ne sme primeniti strano pravo suprotno domaćem javnom poretku ili je on
već uspostavljen u inostranstvu primenom stranog prava. U drugom slučaju institut povrede
javnog poretka, po pravilu ne interveniše već može da se postavi samo u okviru prethodnog
pitanja jer je tangiranost domaćeg pravnog sistema daleko manji.
Posledice neprimene stranog prava su dvostruke – ili nastaje ili ne nastaje pravna
praznina. Onda kada nastaje, pravnu prazninu treba zatvoriti analognom primenom
lex causae
,
odnosno prilagođavanjem sve dok je to moguće. Kad nije, primeniće se
lex fori
. Ovakvo rešenje
1
Varadi, T., Bordas B., Knežević, G., Pavić, V.; (2010), Međunarodno privatno pravo; Pravni fakultet Univerziteta, Centar za
izdavaštvo i informisanje, Beograd, str 153.
2
Jevtić, M., Ustanova javnog poretka u medjunarodnom privatnom pravu, Institut za pravo i finansije.
http://ipf.rs/medjunarodno-pravo/medunarodno-privatno-pravo/usvojenje/
(datum pristupa 05.12.2013.)
2
