Универзитет у Новом Саду

Правни факултет

Семинарски рад

Тема:

Јавни расходи

Професор С т у д е н т :

Проф.др. Милорад Бејатовић Кнежевић Олесја 122/14

Новембар,2017.год

Јавни расходи

Садржај:

Увод

1. Појам јавних расхода................................................................................................стр.4.

2. Обухват јавних расхода............................................................................................стр.5.

3. Класификација јавних расхода............................................................................... стр.6.

4. Начела јавних расхода............................................................................................. стр.7.

5. Покриће јавних расхода........................................................................................... стр.8

6. Ефекти јавних расхода............................................................................................. стр.9

7. Обим јавних расхода.................................................................................................стр.9.

8. Узроци пораста јавних расхода............................................................................. стр.10.

Пример: Структура јавних расхода у САД 2005......................................................стр.13.

Пример: Структура јавних расхода у Србији 2005..................................................стр.14.

Закључак

Литература

Јавни расходи

1. Појам јавних расхода

Јавни расходи су новчани издаци које држава чини у јавном интересу ради

задовољења јавних потреба.

Према законодавству Србије јавни расходи су расходи за робе, услуге и друга

давања које држава обезбеђује без директне и непосредне надокнаде. Њих чине:
расходи за запослене; расходи за робе и услуге; амортизација и употреба средстава за
рад; отплате камата и пратећих трошкова задуживања; субвенције и остали расходи.

Циљ јавних расхода је задовољење јавних потреба и то је основни китеријум

за разграничење јавних расхода од других расхода, како оних у привреди тако и
приватних расхода. Друга битна особина јавних расхода је у чињеници да се они
изражавају у новцу. Ово је општеприхваћени начин расхода али исто тако постоји
могућност да се могу изразити и на разне друге неновчане начине (у натури, радом и
др.). То је случај у ратним условима као у случају непосредног санирања последица
природних непогода. У нормалним околностима постоји општеприхваћен негативан
став према начинима реализовања јавних расхода јер они носе велики ризик од
корупције и привилеговања носилаца јавних функција.

Кроз јавне расходе финансирају се бројне јавне потребе за које су одговорни

разни државни органи и организације. Од свих тих издатака, најважнији су они за
државну управу; унутрашњу безбедност, народну одбрану, за економске
интервенције, социјалну сигурност становништва и слично.

Постоје и јавна добра које држава обезбеђује својим грађанима а која се ни на

који начин не би могла прибавити на тржишту. Таква јавна добра називају се чиста
јавна добра (државна управа, полиција, војска). Та добра имају особину
неконкурентности и неискључивости у потрошњи.

Поред чистих јавних добара постоје и добра која се могу обезбедити на

тржишту,   али   које   приватни   сектор   нема   потреба   да   производи   и   испоручује
(саобраћајнице,   културне   јавне   зграде,   обавезно   образовање).   Добра   које   држава
обезбеђује грађанима да их користе независно од тога колика је њихова платежна
моћ називају се нечиста јавна добра. Један од додатних разлога због којих је држава
заинтересовања за обезбеђење одређених добара као нечиста јавна добра је решавање
проблема   екстерналија,   тј.   екстерних   користи   или   трошкова   који   настају   због
предузимања или непредузимања одређених активности.

Осим класичних административних функција држава има и бројне све

обимније   социјалне   и   економске   функције   и   издатке.   Јавни   расходи   су   ефикасан
инструменат   укупне   економске   и   социјалне   политике   савремене   државе.   Јавни
расходи   нису   акт   потрошње,   већ   рационално   коришћење   друштвеног   производа.
Јавни расходи се јављају као финансијска персонификација јавних расхода, због чега

Милошевић Г. Кулић М. Јавне финансије. Криминалистичко-полицијска академија. Београд; 2013:18

Бејатовић М. Финансије и финансијско право. Правни факултет за привреду и правосуђе. Алфа граф

НС: 49

Јавни расходи

треба најпре кренути од утврђивања јавних расхода који су потребни за њихово
финансирање, а затим приступити утврђивању висине средстава за њихово покриће.

2. Обухват јавних расхода

Јавним расходима у ширем смислу обухваћена је укупна јавна потрошња.

Укупна јавна потрошња, обухвата и јавне расходе намењене финансирању
ванпривредних делатности и интервенцијама у привреди. Колики ће бити јавни
расходи који су намењени финансирању ванпривредних делатности зависи од улоге
коју држава има у регулисању социјалне и економске сфере.

Данас се примењују два концепта јавних расхода:



неолибералистички концепт и



концепт социјалне државе.

Неолибералистички концет оспорава ефикасност јавног сектора те је у

државама које примњују овај концепт дат слаб акценат на јавне расходе намењене
државној регулативи у привреди и социјалним давањима.

Концепт социјалне државе подразумева јак ослонац привреде и становништа

на државу. Држава има активну политику инвестиција. У савременим држава јавни
сектор је присутан са 25% до 30% у власништву капитала уложеног у привреду, док
социјални трансфери учествују са 30% до 40%.

Свака држава у једном тренутку може доћи у ситуацију да привремено, бар

делимично одступи од одабраног концепта и да се то одрази на висину јавних
расхода. Да ли ће бити принуђена да одступи од примене одабраног концепта зависи
од стабилности њене привреде. Ако је привреда стабилна и привредна активност се
налази у успону, неће бити оправдања за високе јавне расходе намењене
интервенцијама у привреди. У време економске кризе, два концепта се међусобно
приближавају тако што земље које примењују неолибералистички коонцепт морају
привремено да одустану од схватања да државне инвестиције треба да играју врло
рестриктирвну улогу у привреди.

Према неолибералистичном концепту, држава није дужна да помогне

грађанима изнад минимума који је неопходан да задовољи виталне функције
становништва. Према концепту социјалне државе, држава мора да штити куповну
моћ и стандард становника и да утиче на смањивање имовинских и социјалних
неједнакости.

Бејатовић М. Финансије и финансијско право. Правни факултет за привреду и правосуђе. Алфа граф

НС: 51

Интернет извор: http://www.ius.bg.ac.rs/prof/Materijali/popdej/javne%20finansije.pdf

Бејатовић М. Финансије и финансијско право. Правни факултет за привреду и правосуђе. Алфа граф

НC