Kako motivacija utiče na učenje

APSTRAKT
U ovom radu su prikazani osnovni pojmovi motivacije vezane za školski uspeh, njena podela kao i komponente motivacije za postignuće. Takođe su objašnjeni pojmovi lokusa kontrole i naučene bespomoćnosti i data je definicija samoefikasnosti. U radu su takodje objašnjeni uticaji uspeha i neuspeha među učenicima u odeljenju.

Ključne reči: motivacija, naučena bespomoćnost, lokus kontrole, samopercepcija…

UVOD
Pojam motivacije

Sam izraz motivacija potiče od latinske reči “moves, movere’’ što znači: kretati se. Motivacija je unutrašnja pokretačka sila koja nas snabdeva pokretačkom snagom za ostvarivanje ciljeva i zadovoljavanje potreba. Ljudsku aktivnost pokreću motivi, usmeravaju je i održavaju sve dok se aktivnost ne ispuni.  Pod pojmom motiva podrazumeva se unutrašnji ljudski faktor koji pokreće, usmerava,održava i obustavlja ljudsku aktivnost. Za pojam motivacije vezani su:

•    motivaciono stanje-  predstavlja izvesnu zaokupljenost osobe nekim motivom i aktivnošću pokrenutom tim motivom.
•    motivacioni proces- obuhvata proces pokretanja, usmeravanja i regulisanja aktivnosti odredjene osobe.

MOTIVACIJA I ŠKOLSKI USPEH

Nije moguće preuveličati važnost motivacije za školski uspeh. To znači npr.ako dete želi da postane lekar ili profesor nije dovoljna samo ta želja već se moraju uložiti napori i preduzeti određene aktivnost da bi se to ostvarilo.
Ukoliko u razdoblju između početne želje za uspehom i eventualnog postignuća istog ne postoje ohrabrenja i nagrade, šanse za uspeh su veoma male.
Različite potrebe su manje ili više važne u različitim trenucima, prema tome Abraham Maslow je formulisao hijerarhijski sistem po kome temeljne potrebe dominiraju nad drugim motivima, a različite želje i potrebe postaju izraženije nakon što su druge potrebe zadovoljene.
Posvećivanje pažnje školskom učenju je lakše onoj deci čije su druge potrebe u potpunosti zadovoljene: oni mogu slobodno usmeriti svoju energiju na zadovoljavanje potrebe za znanjem i razumevanjem.
Uspeh u učenju može zadovoljiti i druge potrebe: potrebu za samopoštovanjem, ljubavlju i pripadanjem.
Nagrade i pohvale mogu imati kako pozitivne tako i negativne posledice. Npr ako nastavnici često hvale učeničke likovne crteže oni ce kasnije postati manje kreativni i bez volje za rad.
Postoje dve vrste motivacije: unutrašnja i spoljašnja.
Spoljašnju motivaciju izgrađujemo i prepoznajemo ako je učenikovo ponašanje usmeravano nagradama i kaznama (učenje za ocenu, nagradu, pohvalu).
Unutrašnja motivacija znači zainteresovanost učenika za samu aktivnost, ona ispunjava učenika zadovoljstvom (potreba za znanjem).
Kada se veruje da su deca unutrašnje motivisana, više se  podržava njihov izbor i samostalnost,a  kada se veruje da su deca spoljašnje motivisana, to se više kontroliše i ograničava.