Univerzitet u Beogradu
Fakultet organizacionih nauka
Seminarski rad iz predmeta
EKO-MARKETING
Tema:
KAKO PODIĆI SVEST O PRIKUPLJANJU OTPADNE
AMBALAŽE
Student:
Mentor:
Đurđija Velić 552/12
Prof. Dr Nataša Petrović
Septembar, 2016. godina, Beograd
Kako podići svest o prikupljanju otpadne ambalaže
Đurđija Velić
“Čovek je istovremeno delo i stvaralac svoje sredine, koja obezbeđuje
njegov fizički opstanak i pruža mu mogućnost za intelektualni, moralni, društveni i
duhovni razvoj.
Došao je trenutak kada je, zahvaljujući sve bržem napretku nauke i tehnike,
čovek stekao moć da na bezbrojne i neviđene načine menja svoju sredinu. Tu
moć bi trebalo iskoristiti promišljeno, zloupotrebi li se ili olako upotrebi, ova ista
moć može prouzrokovati neprecenjivo zlo po ljudska bića i sredinu.
Konstatujemo opasne stepene zagađenosti vode, vazduha, zemlje i živih bića,
razaranje i iscrpljivanje nezamenljivih izvora.”
1
Srbija, kao i sve ostale zemlje u razvoju treba da usmere svoje napore
prema razvoju, vodeći računa o svojim prioritetima i potrebi da se sačuva i
poboljša sredina. Nalazimo se u onom trenutku istorije kada je potrebno da
usmeravamo naše akcije u celom svetu razmišljajući više o njihovom održavanju
na sredinu. Sve u korist toga da podignemo svest o pravilnom rukovanju
otpadnom ambalažom, u suprotnom možemo, iz neznanja ili iz nehata,
prouzrokovati znatne i nepopravive štete sredini na zemlji, od koje zavise i naš
život i naše blagostanje. I obratno, produbljujući naša znanja i delujući sa više
mudrosti, možemo obezbediti, nama samima i našem potomstvu, bolje uslove
života u sredini, bolje prilagođenoj potrebama i težnjama čovečanstva.
Da bi taj cilj mogao biti dostignut, biće potrebno da svi,pojedinci i grupe,
preduzeća i ustanove, na svim nivoima, preduzmu svoju odgovornost i
ravnomerno podele dužnosti. Naravno, lokalne vlasti i vlade će imati glavnu
odgovornost za politiku i akciju koju treba voditi u oblasti sredine, u okvirima
njihove nadležnosti.
2
Glavna stvar kod pravilnog prikupljanja otpadne ambalaže je ta što nakon
toga sledi recikliranje. Problem je taj što većina nije upoznata sa značenjem ovog
pojma a naročito o tome šta je njegov suštinski značaj. Jedna od definicija je ta
da je to odvajanje korisnih delova otpada kako bi se ponovo upotrebili.
Podatak do kojeg sam došla je taj da danas u Srbiji postoji 2 200 firmi koje
se bave reciklažom otpada, što je značajni porast od 2009 godine kada ih je bilo
svega 200. U proseku poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je reciklirano 68 000t
ambalažnog otpada.
I danas u Srbiji nije adekvatno rešeno upravljanje otpadnim materijama,
na postojećim deponijama završava celokupan komunalni otpad sa opasnim
otpadom bez predhodnog tretmana.
Suštinski problem je taj što se povećava površina postojećih deponija. Te
deponije predstavljaju opasnost po zdravlje jer se nalaze u neposrednoj blizini
gusto naseljenih mesta. U cilju sprečavanja daljeg širenja divljih deponija
moramo se pozabaviti pravilnim odlaganjem otpada I kako bi se omogućilo
recikliranje u mnogo većoj meri nego što je to trenutno.
1
Deklaracija konferencije UN-a o čovekovoj sredini
2
prof. dr. Mara Đukanović “EKOLOŠKI IZAZOV”, 447-448str
2
Kako podići svest o prikupljanju otpadne ambalaže
Đurđija Velić
KAKO SE PRIKUPLJA OTPADNA AMBALAŽA?
Reciklira se papir, staklo, plastika I metal. A sav taj otpad se odvojeno
prikuplja I kasnije se razvrstava I time postaje sirovina za proizvodnju novih
proizvoda.
Ambalaža je važan element proizvodnih I marketinšnih aktivnosti. Kada se
sa otpadom razumno postupa ono postaje korisno dobro. Razumnim
postupanjem podrazumeva smanjivanje količine otpadaka I njihovo prerađivanje.
Prošlo je vreme kada se ambalaža koristila samo za čuvanje I fizičku zaštitu
proizvoda, danas se proizvodi prodaju sami tj prodaje ih ambalaža. Ambalaža
može predstavljati opasan otpad koji šteti okolini, ali i može štetiti zdravlju ljudi.
Pritom prikupljanje i zbrinjavanje ambalažnog otpada trebaju imati važnu ulogu.
Najbolja opcija je izbegavati nastajanje otpada, iz razloga što je
najbolji otpad
onaj koji nije ni nastao
. Potrebno je koristiti ambalažu koja je prihvatljiva za
okolinu.
Ima raznih vrsta otpada, različitog porekla i različitog štetnog dejstva na
zemljište. Oni su zbog toga mogu grupisati na različite načine. Prema poreklu i
sastavu možemo ih svrstati u sledeće grupe:
a) ostaci organskog porekla, podložni raspadanju, poreklom od hrane, od
otpadaka prehrambene industrije, poljoprivrednih proizvoda, trgovine, klanica,
mlekara, restorana
b) organski ostaci životinja, domaćih, divljih, iz zooloških vrtova, ptica,
uništenih glodara miševa i pacova, zamorčića. Ovde spadaju i anatomski i
patološki otpaci iz bolnica
c) organski otpad iz poljoprivredne proizvodnje, kao što su: stajsko đubre,
voće,povrće…
d) sagorljivi organski otpaci koji nisu podložni brzom raspadanju, kao što su:
hartija, ostaci drveta, kože, gume, tekstila
e) razni neorganski nesagorljivi otpaci od stakla, kamena, metala, keramike,
plastike
f) ostaci spaljivanja raznih sagorljivih materijala, kabasti otpaci od isluženih i
odbačenih predmeta bele tehnike, nameštaja, automobila, razni delovi plastike i
sintetike,
ambalaža
, šut, pesak,ostaci od gradilišta i drugi…
Danas ima raznih vrsta otpadnog materijala kojim se opterećuje zemljište.
Ceni se da u svetu već ima oko 5 miliona pronađenih hemijskih supstanci od
kojih je u stalnom opticaju na tržištu oko 70 000 vrsta. Prilikom proizvodnje,
trošenja ili odbacivanja posle upotrebe ili u tokku tehnološkog procesa, direktnim
bacanjem, transportovanjem, deponovanjem ili indirektno vazdušnim ili vodenim
putem, ovim materijalima se zagađuje zemljište.
Deponije pepela, jalovine i šljake imaju razorno dejstvo na kvalitet zemljišta.
Takođe, i razni toksični materijali od industrije i poljoprivrede… Svi materijali
(ugalj, nafta, gas i drugi minerali) se pretvore vremenom u otpad, što potvrđuje
entropiju mereu za zagađenost. Za sve njih treba obezbediti prostor za
deponovanje, ili za uništavanje.
4
Kako podići svest o prikupljanju otpadne ambalaže
Đurđija Velić
Godišnje se prerađuje oko 25 milijardi svih vidova prirodnih materijala i
sirovina, a u vidu gotovih proizvoda koristi se samo 1-1,5 milijarda tona, odnosno
8-12% od ukupnog. Sve ostalo ide u otpatke.
Veštački proizvedeni materijali predstavljaju poseban problem kada se kao
smeće nađu u životnoj sredini. Oni mogu dugo da se održe, jer ih mikroorganizmi
ne razlažu. U poslednjoj deceniji njihova ukupna produkcija porasla je za više od
50%. Oni danas donose veliku korist proizvođačima. Prilikom njihove proizvodnje
kao nusprodukt javljaju se štetne otpradne materije. Mnoge fabrike pod vidom
poslovne tajne kriju sastav otpadnih materijala, a njihovo štetno dejstvo će se
odraziti na različite načine. Često se dešava da se i ne znaju lokacije ovakvih i
sličnih deponija.
5
Ambalaža je deo otpada I kao takva ima veliku ulogu u savremenom
poslovanju. Koristi se u najrazličitijim oblicima I od najrazličitijih materijala, ali
problem nastaje kada ona prestane da ispunjava svoju funkciju I kada se iskoristi
unutrašnjost ambalaže I onda postane otpad. Kao takva predstavlja opasnost za
čoveka I njegovu okolinu. Procesom recikliranja takav ambalažni otpad postaje
korisna sirovina. Zbog toga je potrebno odvojeno prikupljanje I rezvrstavanje
materijala. Prednosti su te što se tako smanjuje ukupna količina otpada,
smanjuje se upotreba prirodnih resursa, štetnih hemikalija, energije, vode, i
drugih sirovina koje su potrebne u proizvodnom procesu. Recikliranjem čuvamo
vazduh, vodu I zemljište od zagađenja.
6
5
prof. dr. Mara Đukanović “EKOLOŠKI IZAZOV”, 251/256 str
6
http://www.ekologija.rs
5
