ПРИРОДНО – МАТЕМAТИЧКИ ФАКУЛТЕТ
ОДСЕК ГЕОГРАФИЈА
КЉУЧНИ ПРИОРИТЕТИ ПРОСТОРНОГ
РАЗВОЈА СРБИЈЕ
(Семинарски рад)
1. ЦИЉЕВИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА ДЕФИНИСАНИ ПЛАНОМ
Успостављањем новог планског оквира омогућиће се постепено приближавање
визији просторног развоја Републике Србије кроз серију основних циљева, и то:
Уравнотеженији регионални развој и унапређена социјална кохезија
Територијалну кохезију треба разумети као резултат одрживог активирања целокупног
капитала и потенцијала оних територијалних јединица које за то имају одговорност и
капацитет. Социјална кохезија, као циљ просторног рaзвоја означава напор ка смањењу
разлика у степену развијености и јачању територијалне конкурентности Републике Србије
као целине, али и њених регионалних подцелина.
Регионална конкурентност и приступачност
Раст конкурентности ће бити омогућен развојем урбаних центара, односно центара развоја
од националног и регионалног значаја, уз пуно активирање територијалних потенцијала и
интензивније коришћење територијалног капитала на принципима одрживости. Развојем
и модернизацијом свих могућих видова инфраструктурних система биће унапређена
приступачност регионалних целина.
Одрживо коришћење природних ресурса и заштићена и унапређена
животна средина -
Унапређење животне средине биће засновано на рационалном
коришћењу природних ресурса, повећању енергетске ефикасности, уз коришћење
обновљивих извора енергије и увођење чистијих технолошких решења (посебно
енергетских и саобраћајних), темељном и ситематском чишћењу Републике Србије и
принципу регионалног oдлагања отпада, знатном смањењу негативних утицаја у урбаном
и руралном окружењу, развојем зелених површина у градоовима, пошумљавањем и
уређењем предела и другим мерама које ће обезбедити здравији и удобнији живот, у
складу са вишим стандардима у Европи.
Заштићено и одрживо коришћено природно и културно наслеђе и
предео -
Заштита и одрживо коришћење природног и културног наслеђа чиниће основ
идентитета Републике Србије и њених регионалних целина, али и основу будућег
привредног/туристичког развоја. У складу сa приоритетима просторног развоја Републике
Србије, биће потребно инсистирати на развоју мрежа вредних/заштићених природних и
културних предела у складу са светским и европским стандардима и конвенцијама.
Просторно-функционална интегрисаност у окружење
Функционално повезивање са регионима у окружењу, односно територијална сарадња
Републике Србије, одвијаће се у складу са европским принципима прекограничне,
транснационалне и интеррегионалне сарадње и представљаће важан задатак свих нивоа
управе у остваривању просторне интеграције у европско окружење. Да би се то остварило,
биће потребна јасна и константна политика, као и адекватан законодавни оквир који ће
омогућити развој пројеката у складу са европским и националним фондовима.
2. КЉУЧНИ ПРИОРИТЕТИ ПРОСТОРНОГ РАЗВОЈА У СРБИЈИ
Просторни развој Србије захтева јаку политичку вољу, добру институционалну
организованост и одређена средства, како би се из данашње позиције прешао преко
озбиљниог прага у правцу ка постављеним циљевима. Већи број стратешких приоритета,
односно пројеката, који реално могу да се остваре у наредном периоду, ипак подразумева
да неки од њих представљају кључне приоритете без којих не може ни да се замисли
успешнији просторни развој Србије на линији приближавања стандардима Европске
уније. Кључни приоритети су одабрани према критеријумима ефективности,
остварљивости, значаја за просторни развој региона и компатибилности са циљевима
развоја. Сваки од наведених кључних приоритета представљаће допринос приближавању
једном или више од пет постављених општих циљева Просторног плана Србије.
Остваривање сваког од наведених кључних приоритета биће у надлежности одговарајућег
нивоа територијалне управе или институционалног система: државе, региона, области или
локалне самоуправе. Програмирање извршења кључних приоритета обавиће се Програмом
имплементације Просторног плана Србије.
Приближавање серији од пет општих циљева просторног развоја Србије није
могуће очекивати без одговарајућих политика које ће их подржати кроз нормативну и
управну делатност. Ради тога издвојени су кључни приоритети просторног развоја Србије
који, појединачно или у целини, треба да отворе пут ка неком од постављених циљева.
Политике ће бити дефинисане, правно и стратешки. Значајан допринос у том смислу треба
да дају стратегије регионалног развоја као и регионални, локални просторни планови.
Kljucni prioriteti: ГЕОСТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ, ПРИРОДА И ЖИВОТНА
СРЕДИНА, КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ, ОДРЖИВИ ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ, СОЦИЈАЛНИ
РАЗВОЈ, САОБРАЋАЈ И ИНФРАСТРУКТУРА, РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ, УРБАНИ И
РУРАЛНИ РАЗВОЈ, УПРАВЉАЊЕ.
3. ГЕОСТРАТЕШКИ ПОЛОЖАЈ
Србија се налази у југоисточној Европи а простире се на Балканском полуострву и
једним делом у средњој Европи (Панонској низији). Површина је 88.361 km². Северни део
Републике заузима равница, а у јужним пределима су брежуљци и планине.
Србија има повољан саобраћајно - географски, али истовремено веома осетљив
геостратешки положај. Значај саобраћајно - географског положаја огледа се у томе да
преко територије Србије пролази древни коридор још из античких времена Via militaris
којим се остварује најкраћа копнена веза између Европе и Азије, односно Блиског Истока.
Геостратешки положај Србије је одређен чињеницом да се Србија налази на контакту
великих Европских региона, односно на раскрсници путева према Централној Европи –
Подунављу, Медитерану – Јужном Јадрану и Алпима. Анализом и оценом геостратешких
и геополитичких, природних и других вредности, као и компаративних предности Србије
у ширем европском простору може се закључити о значају Србије у саобраћајном
повезивању Западне и Централне Европе са Југоисточном Европом и Блиским истоком,
односно о значају Србије у остваривању веза земаља Централне Европе – Средњег
Подунавља према Јужном Јадрану, Егејском и Црном мору, односно Медитерану. Србија
је подунавска земља, која изразито слабо користи овај свој потенцијал, што је у
