Komentar strucno naucnog rada

EKOLOŠKI AMBALAŽNI MATERIJALI

Rad je prikazan u okviru zbornika radova Rizik i bezbedonosni inženjering na sedmom međunarodnom naučnom savetovanju, održanog na Kopaoniku 2011. godine od 29. Januara – 04. Februara.

Cilj rada:

Širenje svesti čoveka o njegovom svesnom i nesvesnom zagađivanju životne sredine njegovim aktivnostima, nepravilnim odlaganjem ambalažnog otpada, kao i pravilan odabir ekološko prihvatljivog materijala za izradu ambalaže koji ne utiče negativno na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Rezime:

U uvodnom delu rada dat nam je osnovni zadatak svake ambalaže, pravilan izbor ambalaže koja podrazumeva ispunjavanje određenih uslova ali i zahtevi sa aspekta kvaliteta ambalažnih materijala.

Ekološki aspekti ambalaže:

Prilikom izbora ambalaže razmotreni su kvalitet ambalaže, zdravstvena ispravnost i ekološki status ambalaže.
Akcenat je stavljen na industriju ambalaže jer njenim razvijanjem dolazi do naglog povećanja zagađivanja životne sredine i to procesima dobijanja i prerade sirovina, proizvodnjom ambalaže, pakovanjem proizvoda kao i neadekvatno odlaganje iskorišćene i odbačene ambalaže.
Veliki napori se ulažu u razvoj propisa kojim se ograničava količina ovog otpada, mogućnost reciklaže i sposobnost razgradnje ambalažnih materijala, radi sprečavanja daljeg zagađivanja.

Dalje u radu su dati materijali od kojih se najčešće izrađuje ambalaža gde zaključujemo da su polimerni materijali nezamenljivi jer se koriste kako sami tako i u kombinaciji sa drugim materijalima (papir, staklo, metal, karton). Govori se o mogućnosti ponovne upotrebe ovih materijala u druge svrhe njihovom preradom ali i do saznanja da polimerni materijali nisu ekološki materijali.

U ekperimentalnom delu rada izvršena su poređenja utroška energije za proizvodnju polimernih materijala ali i za proizvodnju papira, stakla i aluminijuma. Takođe je izvršeno poređenje zagađivanja vazduha pri proizvodnji ise količine kesa od polimernih i papirnih materijala.
Rezultati:

Na osnovu ovih rezultata vidimo da je za proizvodnju određene ambalaže od polimernih materijala potrebna znatno manja količina energije nego za proizvodnju ambalaže od iste količine papira, stakla i aluminijuma.