Kompentencije savremenog faramaceuta

1. Uvod

Zdravstvene profesije kao što je farmaceutska, zbog moralnih načela kojima se rukovode i zbog odgovornosti za ljudsko zdravlje i život, posebno su posvećene kvalitetu i visokim standardima u svom radu. Obezebeđivanje kvaliteta usluge i visoki standardi profesionalnog odnosa prema pacijentu, zajednički su interes stručanjaka, pacijenata, kao i regulatornih stručnih tela. Za obezbeđenje kvaliteta zdravstvene zaštite i postizanje odgovarajućih standarda, jedan od neophodnih faktora je korpus znanja, veština i stavova koji će omogućiti donošenje odgovarajućih odluka u interesu pacijenata.
U uslovima stalnih promena, koje su bile najintenzivnije u drugoj polovini dvadesetog veka, vezanih za nove zdravstvene potrebe, pojavu novih zdravstvenih tehnologija, zahteve opšte i stručne javnosti, razvoja i primene informacionih tehnologija, stručnjaci iz oblasti zdravstva i obrazovanja tragali su za modelima koji će omogućiti ispunjavanje potreba svih relevantnih činilaca. Tradicionalni system obrazovanja farmaceuta nije dao očekivane rezulatate. Neprilagođeni obrazovni sadržaji, neodgovarajuća praksa i loši rezultati, izazivali su nezadovoljstvo i brigu stručne i šire javnosti, što je rezultovalo zaokretom u vidu reforme, kada je nastao sistem obrazovanja zasnovan na kompetencijama.Pored toga, krajem dvadesetog veka oblikovan je i novi koncept farmaceutske prakse, u kojoj farmaceut odgovorno pruža sigurnu i racionalnu terapiju pacijentu, u čijem se fokusu nalazi pacijent, odnosno, njegove potrebe: farmaceutska zdravstvena zaštita (farmaceutska nega). Prema Hepleru i Strandu, reč je o profesionalnoj delatnosti u kojoj farmaceut preuzima odgovornost za pozitivan ishod terapije. Stoga je od izuzetne važnosti da farmaceuti poseduju znanja, veštine i sposobnosti za pružanje odgovarajućih usluga, kao i stavove za njihovo usvajanje u svakodnevnom radu. Dinamički okvir koji obuhvata ove činioce, nazivamo okvir kompetencija farmaceuta.
U poslednjoj deceniji XX veka, kompetencije farmaceuta predstavljaju centralnu temu zdravstvenih organizacija i asocijacija (FIP, WHO, UNESCO), koje sinergistički rade na generisanju modela i instrumenata za razvoj i procenu kompetencija. Jedan od najpoznatijih modela, Okvir opšteg nivoa (General Level Framework – GLF), koji je izradila Grupa za razvoj i evaluaciju kompetencija (Competency Development and Evaluation Group – CoDEG), našao je svoju primenu u proceni I samoproceni farmaceuta, na internacionalnom nivou, gde je pokazao značajne pomake u razvoju kompetencija. Pozitivna iskustva i potreba za okvirnom harmonizacijom farmaceutske zdravstvene zaštite, u saradnji relevantnih institucija i stručnjaka, donela je Globalni okvir kompetencija farmaceuta, GbCF (Global Competency Framework – GbCF). Ovaj dokument je nastao višegodišnjim testiranjem u praksi i razvojem postojećih modela, prevashodno GLF dokumenta. Za razliku od GLF, GbCF prepoznaje potrebu za harmonizacijom farmaceutske zdravstvene zaštite, te je jedan od njegovih ciljeva
uspostavljanje ravnopravnog pristupa i kvaliteta farmaceutske zdravstvene zaštite na svetskom nivou. Poštujući različitosti u obrazovnim sistemima, regionalnim i nacionalnim,
kulturnim i sociološkim specifičnostima, razlikama u potrebama pacijenata, farmaceuti u apotekarskoj praksi imaju zajednički cilj – unapređenje zdravlja pacijenata. Da bi se postigao taj cilj, mora se težiti ka kompetentnosti u radu, bez obzira na uslove rada, državu ili kulturu. Stoga je preporuka stručnjaka da se okviri kompetencija, rukovođeni ovim ciljem, prilagode nacionalnim zdravstvenim politikama, zakonskoj regulativi I praksi, kroz generisanje nacionalnih dokumenata, okvira kompetencija.