УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН – НИКОЛА ТЕСЛА“
ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО, БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
„КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ“ – НИШ
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКЕ СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ
- СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ: ПРАВО И БЕЗБЕДНОСТ –
СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД
ВАНРЕДНЕ СИТУАЦИЈЕ
Ментор
Студент
Проф. др Видимир Вељковић
Стефан Илић
бр. индекса: 68-s/14
Ниш, 2016.
Дипломски рад
У приручнику
агенције за управљање у ванредним ситуацијама
(FEMA – Federal
Emergency Managament Agency) ванредна ситуација се дефинише као непланирана
ситуација која може да изазове значајне повреде запослених, корисника или шире
популације и битно оштети природна и материјална добра, као и могућност да утиче на
углед предузећа и угрози финансијско стање.
У складу са тим, определили смо се да детаљно размотримо следећа питања:
На почетку рада у
„
Уводу“ говори се о теми рада у најкраћим цртама и основним
појмовима.
Друго поглавље
, које је названо „
Појмовно значење безбедности“
, објашњен је
појам безбедности, као и безбедносне карактеристике савременог света.
Треће поглавље,
које је названо „
Национална безбедност државе“
, суштински се
бави теоријским и стратегијски нормативним питањима: (1) улога и значај стратегије
националне безбедности, (2) појмовно одређење, (3) безбедносно окружење Србије, (4)
национални интереси и (5) политика националне безбедности.
Четврто поглавље
, названо „
Чиниоци угрожавања безбедности наше земље
“,
образлаже: (1) изворе угрожањава безбедности, и (2) облике угрожавања безбедности.
У
петом поглављу
, названим „
Ванредне ситуације
“, детаљно су обрађени: (1) узроци
настајања ванредних ситуација, (2) појмовно одређење ванредних ситуација, (3) врсте
ванредних ситуација, (4) национална стратегија ванредних ситуација, (5) субјекти
ванредних ситуација (6) сектор за ванредне ситуације и (7) проглашење ванредне
ситуације.
Шесто поглавље
, названо „
Заштита од ванредних ситуација
“ образлаже: (1)
активности на спречавању поплава и (2) руковођење спасавањем људи и имовине.
На крају, као
саставни део овог рада
приказани су: (1) закључак, и (2) коришћена
литература.
4
Дипломски рад
2. ПОЈМОВНО ЗНАЧЕЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ
2.1. Безбедност
Појмовно значење
безбедности
потиче од префикса
без
и речи
беда
(велико
сиромаштво, положај који изазива презир, невоља, несрећа, зло) и представља стање оног
који је заштићен од опасности, осигуран, сигуран, безопасан. Поред речи
безбедност
, у
српском језику је у употреби још и реч
сигурност
чије значење потиче од латинске
именице
sēcūritas, sēcūritātis
(мир
духа, безбрижност, сигурност, безопасност) и придева
sēcūrus
(без бриге, безбрижан, без бојазни, који се не боји никакве опасности).
Мада се у нашем језику ове две речи у општој употреби често употребљавају као
синоними,
сигурност
представља шири појам од појма
безбедности
, јер поред одсуства
опасности обухвата и извесност, самопоуздање. Појам безбедности у објективном смислу
представља одсуство претњи по усвојене вредности, док у субјективном значењу
представља одсуство страха од тога да ће дате вредности бити угрожене. У односу на ниво
на коме се налази вредност која се жели заштитити, односно на којој се налази референтни
објекат безбедности, разликујемо
људску, државну, регионалну, међународну или глобалну
безбедност
. Безбедност се традиционално, и у теорији и у пракси, везује за суверену
државу
као за главни субјекат, али и објекат безбедности, и за њен монопол над
легитимном применом физичке и, изнад свега, војне силе.
У политичком говору код нас се често прави разлика између појма
јавне
безбедности
(стање у коме су искључени противправни акти) и појма
државне
безбедности
(одсуство претњи по уставни поредак, политичку независност, територијални
интегритет и целовитост државе).
У односу на извор
претње
, често се прави разлика између
унутрашње
и
спољне
безбедности. По тој логици, за унутрашњу безбедност задужена је
полиција
, за спољну
безбедност задужена је
војска
док су и за једно и за друго задужене
обавештајне службе
.
Међутим, због процеса
глобализације
губи се јасна разлика између унутрашње и спољашне
области, па је све мање претњи које на овај начин могу бити дефинисане.
5
Дипломски рад
d) рад државних органа обављање привредних и друштвених делатности и
e) остваривање слободе, права и дужности човека и грађанина.
3
Слично је и са размишљањима страних аутора. За
Барија Бузана
(Baryy Buzan),
безбедност је тежња ка слободи од претње, за
Арнолда Волферса
(Arnold Wolfers),
безбедност у објективном смислу значи одсуство претњи за стечене вредности, а у
субјективном смислу одсуство страха да ће те вредности бити угрожене, а за
Колодизијева
(Кolodzijev) безбедност је посебан облик политике који настаје оног тренутка када су
актери спремни да запрете или употребе силу како би постигли жељени исход.
Што се
административних дефиниција
безбедности
тиче, већина њих полази од
одређивања безбедности као специфичног стања које државама омогућује напредак и
развој. Тако у једној студији УН безбедност је дефинисана као стање у коме државе
сматрају да нема опасности од војног напада, политичког притиска или економске
присиле, тако да могу слободно да се развијају и напредују.
4
У једном другом документу
УН, безбедност се дефинише као безбедност територије од стране агресије, заштита
националних интереса и глобална безбедност од претњи нуклеарних уништења.
5
Можемо се сложити са тврдњама да наука, за сада, није дошла до опште прихваћене
дефиниције безбедности. Међутим, неке одреднице приликом дефинисања овог појма могу
се сматрати постојаним и незаобилазним.
То се, пре свега, односи на чињеницу да се појам безбедности везује уз појмове
држава и право, односно да држава има право да штити своју територију, становништво,
институције и друга добра.
Другим речима, држава поседује право да безбедносно заштити своје грађане. При
том, она користи политичке, полицијске, војне али и економске, техничко-технолошке и
еколошке снаге и средства.
Уважавајући изнета различита схватања о овом феномену, појам безбедности моуће
је дефинисати двојако.
3
Милетић С.,
Полицијско право
, Полицијска академија, Београд, 1997, стр. 13.
4
Conception de la securite, Serie d etudes 14, Publication des Nationes Unies, 1986., A/40/553.
5
United Nations Development Programme, Human Development Report, New York, Oxford University Press, 1994.,
p. 22.
7
