Komunikacija

Granice mog jezika su granic emog sveta
Vitgenštajn
Sva živa bića zasnivaju svoj opstanak na pouzdanim informacijama o sopstvanoj okolini u stvari, veliki matematičar Norbert Viner jedanput je napomenuo da se svet „može posmatrati kao bezbroj poruka onima koje to može zanimati“.Razmena tih poruka je ono što nezivamo komunikacija.(Pol Valcik „Koliko je stvarno stvarno“)
Termin komunikacija potiče od latinske reči communiciacio što znači opštenje, saobraćanje. Govorništvo se pojavillo sa čovekovom sposobnošću da misli i da se izražava.Nastala je iz praktišnig razloga pre svega iz potrebe da se komunicira sa okruženjem.
nauka koja se bavi izučavanjem komunikacije naziva se komunikologija.Komunikologija je relativno mlada nauka, u kojoj od biologije, informatike, prava, žurnalistike, politikologije i umetnoosti, veoma važno mesto zauzimaju lingvistika i retorika.(„Komunkologija“, Prof. Dr. Tijana Mandić )Komunikacije je suština moderne nauke, a poruka je njen Bog.

Kad je iyaberem rec ona znaci ono što zzaberem da znači, ni manje ni više
Luis Kerol

Pojam i struktura javnosti

Pojam javnosti ima dvostruki istorijski koren. U svojoj najranijoj upotrebi pojam javnosti ima značenje opšteg društvenog dobra. U ovom smislu pojam javnosti stoji u opoziciji prema onome što je privatno. To značenje pojam javnosti bastini iz starogrčkog razumevanja politike, Rimske republikanske tradicije i Rimskog prava. Ovo značenje leži u korenu latinske reci res publica, kojom se po prvi put pravno definiše javna stvar. Javna stvar je opšte dobro, dobro koje je dostupno svima za upotrebu. Ovaj leksički koren imaju npr. engleska reč za javnost (the public) ili francuska reč (le public). Drugi smisao reči javnost modernijeg je porekla i stoji u opoziciji prema onome što je tajno. Podrazumeva je ono što je manifestno, objavljeno, odnosno otvoreno opštem opazanju. Ovo značenje leži u korenu nemačke reči (die Öffentlichkeit) ili srpskom korenu reci javnost. Prosvetiteljstvo je ovom pojmu dalo poseban značaj. Sud koji je kriticki preispitan od strane mnogih ispravniji je nego sud koji donose samo neki. Ovo epistemolosko uverenje je vremenom dobilo i svoj politički značaj.
Društveno-istorijskim i teorijskim spajanjem ova dva značenja nastalo je ono što se danas obično naziva građanska javnost. Javnost koju čine ljudi, u ulozi građana političke zajednice, koji su sposobni da donose sudove i preispituju ono što jeste i treba da važi kao opšte dobro. Opšte dobro je rezultat (političke) odluke donete u otvorenoj raspravi prema pravilima foruma predvidjenih za to, ali i uz ucešće publike koja donosi svoj sud.
Javnost čine građani, okupljeni u publiku, koji raspravljaju i donose svoj sud o opštim temama prema kulturno ili institucionalno određenim pravilima i procedurama.