САДРЖАЈ
- 1. УВОД стр. 2.
- 2. КРИВИЧНО ДЕЛО РАТНИХ ЗЛОЧИНА стр. 2.
- 3. ПОЈАМ И КЛАСИФИКАЦИЈА ДЕЛА РАТНОГ ЗЛОЧИНА
стр. 5.
o
3.1. Ратни злочини против цивилног становништва стр. 7.
o
3.2. Ратни злочини против рањеника и болесника стр. 10.
o
3.3. Ратни злочини против ратних заробљеника стр. 11.
- 4. ЗАКЉУЧАК стр. 12.
- 5. ЛИТЕРАТУРА стр. 13.
1
1. УВОД
Кривична дела против човечности и међународног права, међу која се налазе и геноцид и
ратни злочини, представљају такве делатности којима се крше међународни уговори, споразуми
и конвенције и нарушава или угрожава мир међу народима и безбедност човечанства, или којима
се крше ратна правила о понашању зараћених страна према ратним заробљеницима,
рањеницима, болесницима и цивилном становништву.
Настанак тих кривичних дела је везан за постојање међународних правила којима се
регулишу односи између држава у доба рата, тј. односи између зараћених страна у погледу
започињања и вођења рата. Од настанка људског друштва ратови и ратна страдања на штету
појединаца, па чак и читавих народа постају неумитни пратилац његовог целокупног друштвеног
развоја. На основу тога, као последица суровог и нечовечног поступања у току дуге историје
ратова и оружаних сукоба између држава и народа, развило се међународно ратно право са
циљем да хуманизује ово најнехуманије средство за решавање међудржавних и међународних
спорова.
Са појавом међународног ратног права отпочео је процес постепеног ограничавања права
зараћених страна и контролисања њихових поступака не само према неборачком становништву,
већ и у погледу започињања и вођења ратова. Дошло је до постепеног ограничавања апсолутне
слободе државе у погледу започињања и вођења ратова, тако да су поједини поступци који
представљају непотребна разарања, убијања и мучења забрањени, и кршењем тих ратних
правила настају ратна кривична дела. Како ратови добијају међународни карактер, и ова
кривична дела добијају међународни карактер што доводи до појаве међународног кривичног
права. Према томе, међународно кривично право настаје као резултат кршења међународних
правила о започињању и вођењу рата, посебно правила која се односе на понашање према
неборачком становништву. Развој међународног кривичног права се може поделити на три
временска периода: до Првог светског рата; између Првог и Другог светског рата и после Другог
светског рата.
2. Кривично дело ратних злочина
Рат, ратна разарања и ратни злочини су одавно настали још са почетком постанка
људскод друштва. На жалост од тог времена па до данашњег дана, ратови, ратна разарања и
ратни злочини непрекидно трају. Стиче се утисак да је смислено извести закључак да су ратови
законита, социјолошка и друштвена појава.
Последице изазване ратом, ратним разарањима и ратним злочинима су практично
ненадокнадиве штете које је људско друштво током своје историје претрпело, су огромне и
свакако заустављају развој људског друштва уопште. напоменимо само два најстрашнија рата
која су икада вођена у историји људског друштва. Први светски и Други светски рат, причинили
су највеће и ненадокнадиве губитке како у људству тако и у материјалним добрима.
3
прихватила низ конвенција међународног карактера која уствари представљају основ и садржину
ове групе кривичних дела.
„Најзначајнији период за развој Међународног кривичног права почиње са избијањем
Другог светског рата. На московској конференцији 1943. године усвојена је Декларација о
ратним злочинцима. На основу ове декларације, чиниоци злочина против мира и човечности не
могу остати некажњени. Такав став добио је своју потврду и на Потсдамској конференцији 1945
године, а исте године је у Лондону усвојен Споразум о гоњењу и кажњавању ратних злочинаца.
Споразумом је предвиђено и оснивање Међународног војног суда који садржи три врсте
кривичних дела: злочин против мира, злочин против човечности и ратне злочине. Поред тога
статут садржи одредбе о функционисању Међународног војног суда.
1
На основу Лондонског споразума и Статута међународног војног суда, 1. октобра 1946.
године, донета је позната Нирнбершка пресуда којом су главни ратни злочинци осуђени на смрт
а други на казне лишења слободе. Нешто касније 12. новембра 1948. године, други Међународни
војни суд изрекао је у Токију пресуде главним Јапанским ратним злочинцима.
На тај начин, појединац, односно човек, постао је субјект Међународног кривичног права,
с тиме што својим чињењем може непосредно да повреди правила међународног кривичног
права и што може да буде кривично одговоран непосредно пред међународном заједницом.
2
„Посебан значај за кривично право има Нирнбершка пресуда као конкретан акт једног
међународног суда којим се изриче казна припадницима оружаних снага те она представља у
извесном смислу основни извор међународног кривичног права.
3
После Другог светског рата, у разним деловима света вођени су многобројни ратови у
којима су извршени масовни ратни злочини против цивилног становништва. Тако су Холанђани
у Индонезији од 1945. године до 1948. године, када се Индонезија борила за независност, вршили
многобројне ратне злочине против цивилног становништва. Корејски рат од 1950. године до
1953. године био је први већи рат после Другог светско рата и у њему су вршени многобројни
ратни од против цивилног становништва. Бомбардовањем су уништени десетине градова и села
у којима није постојао ни један војни објекат, нити један војник. Тако су порушене школе,
болнице, храмови, и остали цивилни објекти. Цивилно становништво је масовно убијано,
злостављано и мучено. Памти се и рат у Индо-Кини где су Французи извршили масовне ратне
злочине према невиним цивилима. Белгија је у својој колонији - Белгијском Конгу 60-их година
вршила масовне злочине према цивилном становништву. Познат је и Вијетнамски рат од 1964
године до 1973 године, где су Американци вршили масовна бомбардовања градова и насељених
места у којима је гинуло цивилно становништво и уништавана имовина. Исто тако, Французи су
вршили тешке ратне злочине према цивилном становништву у својој колонији Алжиру.
Наведимо и помало заборављени рат који се водио 1971. године између Пакистана и Бангладеша.
Тада је пакистанска армија масакрирала преко 300.000 цивилних становника Бангладеша.
Додајмо томе и ратне злочине извршене у ратовима у Камбоџи, Либану, Анголи, Ираку,
Авганистану, Панами, Фокландским острвима. Ратни злочини вршени су и на окупираним
Палестинским територијама (Газа и Западна Обала), од стране Израела од 1967. године до данас.
Израелска војска и полиција вршила је бројне ратне злочине против цивилног становништва,
који су се састојали у депортовању, злостављању, убијању цивилног становништва и уништвању
њихове имовине.
1
проф. Бора Чејовић - Кривично право, десето издање, Београд 2007.
2
Види: Објашњење уз Нацрт Кривичног законика ФНРЈ, Београд 1951. године.
3
проф. Бора Чејовић- КРИВИЧНО ПРАВО, десето издање Београд 2007. године
