Krivično pravo (opšti deo)

1. Pojam,predmet i izvori krivičnog prava
Krivično pravo je sistem pravnih propisa kojima se određuju krivična dela i krivične sankcije,kao i uslovi pod kojima si iste primenjuju prema učiniocima tih dela.Zakon u kome su sadržane i sistematizovane krivičnopravne norme se naziva krivični zakon ili zakonik.Jedini pravni akt kojim se može propisati krivičnopravna norma jeste zakon.Ovim se obezbeđuje visok stepen zaštite ličnosti čoveka i građanina,njegove osnovne slobode,prava i dužnosti,bezbednost,državno i društveno uređenje i ustavni poredak države.Zakon u kome su sistematizovane krivičnopravne norme našeg zakonodavstva,naziva se Krivični zakonik RS.Podela na prepresivna i preventivna sredstva je relativnog karaktera,jer se i kažnjavanje preduzima sa ciljem da se ne bi vršila krivična dela,bilo prema onome ko je već učinio krivično delo,pa da to više ne čini-specijalna prevencija,bilo na potencijalne učinioce da se odvrate od toga-generalna prevencija.Krivično pravo u objektivnom smislu se može podeliti na opšti i posebni deo.Opšti deo sadrži odredbe relevantne za sva krivična dela,a posebni deo predviđa i reguliše pojedina krivična dela.Krivično pravo u subjektivnom smislu je pravo na kažnjavanje,ono pripada samo državi.Ostvarivanje tog prava se zasniva na državnoj prinudi,pa je stoga krivično pravo,kao grana prava i kao deo javnog prava,izrazito državno pravo.
– Predmet krivičnog prava
Predmeti proučavanja krivično pravne nauke su: 1.krivično delo i
2.kazna

I jedan i drugi su u žiži interesovanja krivičnog prava.Oba ova fenomena se tradicionalno proučavaju sa formalnog i materijalnog aspekta.Formalna ili normativna strana je mnogo više istražena.Opšti instituti krivičnog prava,elementi krivičnog dela i principi krivičnog prava se nalaze na visokom stepenu obrade.Materijalna ili suštinska strana krivičnih fenomena je daleko manje obrađena.U krivičnopravnoj nauci se ova dva pojma sistemski obrazlažu i prikazuju na način kako su regulisani pozitivnim važećim zakonodavstvom i zato se krivično pravo smatra pozitivno pravnom granom prava.Predmet krivičnog prava predstavljaju i instituti saučesništva,pripremnih radnji,pokušaja,dobrovoljnog odustanka,nužne odbrane,krajnje nužde,složenog i produženog krivičnog dela,itd.Krivičnim delom i kaznom ne bavi se samo krivično pravo,već se njima kao društvenim fenomenom bave i druge nauke.Pre svega sociologija,odnosno pravna sociologija ili tačnije kriminalna sociologija.Pitanjem krivične odgovornosti,odnosno uračunljivosti,a time i vinosti.kao i njegovim oblicima umišljaju i nehatu,se takođe bavi krivično pravo kao svojim predmetom.

– Izvori krivičnog prava
Glavna podela izvora krivičnog prava: 1.Međunarodni izvori
a)bilateralni-dvostrani ugovori
b)multilateralni-višestrani ugovori
Najvažnije su podele na međunarodne i nacionalne,ali postoje neposredni i posredni,kao i glavni i sporedni.Multilateralni bilateralni ugovori su po pravilu posredni izvori krivičnog prava.Ustavi mnogih zemalja,pa i naš predviđa da međunarodni ugovori koji su ratifikovani i objavljeni,predstavljaju deo unutrašnjeg pravnog poretka,što se postiže donošenjem,odnosno izmenama i dopunama nacionalnog krivičnog zakonodavstva,gde se određena ponašanja predvide kao krivična dela i snkcionišu.Jugoslavija kao prethodna država u čijem je sastavu bila i Srbija,ratifikovala je veći broj međunarodnih konvencija koje se primenjuju.Od multilateralnih međunarodnih ugovora možemo navesti: *Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida
*Ženevske konvencije(4)o zaštiti žrtava rata
*Konvencija o eliminaciji rasne diskriminacije
*Konvencija o moru..
Od strane međunarodne zajednice se donose konvencije i deklaracije,konvencija je dokument sa jačom pravnom snagom.
2.Nacionalni izvori
a)Ustav
b)zakon
c)podzakonski propisi
d)sudska praksa
e)teorija krivičnog prava
Ustav kao najviši pravni akt sadrži dve vrste odredaba od značaja za krivično pravo.Prve su one koje krivičnopravne principe podižu na rang ustavnopravnih principa(načela zakonitosti,legaliteta).Druge su one odredbe koje predstavljaju osnov propisivanja određenih krivičnih dela(nezakonito lišenje slobode,povreda tajnosti pisama).Ove odredbe predstavljaju posredan izvor krivičnog prava i imaju dvostruki značaj:za zakonodavca koji ih konkretizuje u krivičnom zakonu,kao i za sud prilikom tumačenja i primene krivičnopravnih odredaba.