Nastaje u Švarcvaldu od svojih izvorišnih krakova Berge i Brigah kod grada Donauešingena.
Dunav je dugačak oko 2850 km, protiče kroz nekoliko centralno evropskih gradova, pre nego što se
ulije u Crno more kroz deltu Dunava u Rumuniji i Ukrajini. [1]

Sliv Dunava zauzima površinu od 817 000 km

(od čega u Srbiji oko 10 % ili 82 000 km

Područje sliva proteže se od zapada ka istoku u dužini od 1690 km, a od severa ka jugu 820 km.
Hidrografsku mrežu sliva Dunava čini 120 pritoka, od kojih se neke najveće ulivaju u Dunav na
teritoriji Srbije: Sava, Drina i Tisa. [2]

Kao Koridor VII, Dunav predstavlja važnu saobraćajnicu, posebno posle otvaranja plovnog

puta Rajna-Majna-Dunav (1992). Dunav povezuje Crno more sa industrijskim centrima zapadne
Evrope   i   lukom   u   Roterdamu.   Teretnim   saobraćajem   uglavnom   se   prevoze   nemineralne   i
mineralne sirovine, gvožđe, bakar, čvrsta goriva i žitarice, a preveze se oko 100 miliona tona robe
godišnje. U dunavskom slivu nalazi se blizu 100 komercijalnih luka, od kojih je 11 u Srbiji. Iako
dominira teretni, na Dunavu je prisutan i putnički saobraćaj, pre svega veliki putnički rečni
brodovi-kruzeri za prevoz turista. Pored toga, Dunav sa pritokama i mrežom kanala u njegovom
slivu,   ima   veliki   značaj   i   za   razvoj   drugih   privrednih   delatnosti:   poljoprivreda,   proizvodnja
električne energije, ribarstvo, građevinarstvo, hemijska i naftna industrija, rudarstvo itd. [2]

Cilj rada

Ovim radom prikazan je kvalitet površinske vode reke Dunav koji je određen na osnovu

vrednosti fizičko-hemijskih parametara prisutnih u 2014. godini. Vrednosti ovih parametara uzeti
su iz objavljenih Rezultata ispitivanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda za 2014. godinu, dok
su granične vrednosti propisane Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u
površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje (Sl. glasnik RS,
broj 55/05, 71/05- ispravka, 101/07, 65/08 i 16/11).

2. PRAVILNIK O NACIONALNOJ LISTI INDIKATORA ZAŠTITE ŽIVOTNE

SREDINE

( Sl. Glasnik RS 37/2011 )

Član 1.

Ovim pravilnikom propisuje se Nacionalna lista indikatora zaštite životne sredine.

Nacionalna lista indikatora data je u Prilogu-Nacionalna lista indikatora zaštite životne sredine,
koji je odštampan uz ovaj pravilnik čini njegov sastavni deo. [3]

Član 2.

Nacionalna lista indikatora sadrži opšti opis indikatora i indikatore tematskih celina,

razvrstane na tematska područja. Opšti opis indikatora obuhvata:

1) značaj na nacionalnom i međunarodnom nivou;
2) relevantnost za izveštavanje korišćenjem datog indikatora;
3) merljivost i statističku ispravnost indikatora;
4) jednostavnost i lakoću razumevanja;
5) ekonomsku opravdanost. [3]

2.1. Kiseonični režim

Kiseonični režim zavisi od pet parametara:

1. rastvoreni kiseonik
2. zasićenost kiseonikom
3. BPK

- biološka potrošnja kiseonika

4. TOC- ukupni organski ugljenik
5. HPK- hemijska potrošnja kiseonika

Analize se vrše na osnovu navedenih parametara, ali se posebna pažnja usmerava na vrednosti

BPK

i amonijum jona, kao indikatore procene kvaliteta vode.