УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ
ФАКУЛТЕТ ИНЖИЊЕРСКИХ НАУКА
СЕМИНАРСКИ РАД
ЛАНАЦ СНАБДЕВАЊА АМАЗОНА
Ментор:
Студент:
Проф. Данијела Тадић
Радуловић Александар
629/2015
Крагујевац, јануар 2018. године
Садржај:
1. Увод................................................................................................................................2
2. Структура и значај ланца снабдевања........................................................................3
2.1.
Структурна
димензија
мреже
ланца
снабдевања.................................................4
2.2.
Типови
пословних
веза
у
процесима
ланца
снабдевања...................................4
3. Управљање ланцем снабдевања.................................................................................6
4. Основна разматрања о ланцима снабдевања............................................................8
5. Одређивање кључних перформанаси ланаца снабдевања......................................11
5.1.
РОФ
перформансе.................................................................................................13
6. Изазови у управљању ланцем снабдевања...............................................................18
7. Амазон.........................................................................................................................20
8. Deutsche банка износи радикалну визију будућности Амазоновог ланца
снабдевања..................................................................................................................27
9. Закључак.....................................................................................................................29
10. Литература..................................................................................................................31
партнере. Олакшавајућа околност за савремене глобалне ланце снабдевања огледа се у
чињеници да данас постоји доста могућности и расположивих техника него раније, али
је потребно познавати их и имплементирати на адекватан начин.
2. Структура и значај ланца снабдевања
Комплексност ланца снабдевања произилази из чињенице да су његови
учесници различита предузећа – од оних која су везана за набавку сировина, па до
крајњих корисника.
Структура, облик ланца и управљање таквим ланцем зависи од више фактора,
као што су:
-
Комплексност производа,
-
Врста индустрије (прехрамбена, текстилна, и тд.)
-
Број расположивих снабдевача,
-
Расположивост сировинама,
-
Тржишта на коме ланац послује (отворено, регулисано, и тд.)
-
Број и величина чланова ланца,
-
Тип дистрибутивног система (на пример, директан канал – од снабдевача до
корисника или индиректан канал – од снабдевача преко дистрибутера,
складишта велепродаје, малопродајних објеката) и слично.
-
Пословни однос између учесника и њихова информациона повезаност
-
Својина капитала и слично
Повезивањем процеса у ланцу снабдевања ретко се добија линеарни ланац, јер се
за сваки процес може ангажовати више учесника (линеарни ланац подразумева да
постоји само по један учесник у сваком нивоу, на пример по један снабдевач,
произвођач, дистрибутер и корисник).
Структуру ланца снабдевања дефинишу преко:
-
Идентификације чланова ланца,
-
Утврђивања структурне димензије мреже,
-
Утврђивања типова пословних веза у процесима
1
1
Регодић, Д.,
„Логистика – ланац снабдевања“
, Београд 2014.
2.1. Структурна димензија мреже ланца снабдевања
Постоје три основне структурне димензије мреже ланца снабдевања:
-
Хоризонтална структура – број нивоа, тачније различитих учесника у ланцу
снабдевања. Такође, у овој структури ланац снабдевања може бити дугачак,
са бројним нивоима, или кратак, са неколико нивоа.
-
Вертикална структура – број учесника унутар сваког нивоа. У овој
структури, компанија може имати уску вертикалну структуру, са неколико
мањих компанија у сваком нивоу, или широку вертикалну структуру са
бројним снабдевачима и корисницима у сваком нивоу.
-
Хоризонтална позиција централне компаније – позиција централне компаније
у односу на почетне и завршне тачке ланца. Ова структура може бити
позиционирана код или близу почетног изворишта снабдевања или, код или
близу крајњег корисника, или негде између ових тачака ланца снабдевања.
У пракси су могуће различите комбинације наведених структурних димензија.
2
2.2. Типови пословних веза у процесима ланца снабдевања
Интеграција и управљање свим везама пословних процеса дуж целокупног ланца
снабдевања је изузетно тешко, а често није ни могуће. Нивои интеграције се могу
разликовати од везе до везе, што зависи од важности тих веза дуж ланца. У суштини,
постоји четири основна типа веза пословних процеса које могу да се идентификују
између чланова ланца снабдевања:
-
Управљачке везе у пословним процесима ланца снабдевања, које
представљају везе у којима централна компанија интегрише процесе са
једним или више корисника/снабдевача ступајући са њима у колаборативне
односе;
2
Регодић, Д.,
„Логистика – ланац снабдевања“
, Београд 2014.
директно утиче на профит и друге економске показатеље организације; има стратешки
значај и одлукама остварује ефекте на дуги рок; формира везу са добављачима, развија
је на обострану корист и успоставља дугорочне трговинске односе; формира везу са
клијентима, доприноси да купци буду задовољни и додаје нову вредност; има велики
утицај на време, поузданост и друге параметре корисничке услуге; одређује најбољу
локацију и величину објекта; јавно се рекламира на видљивим местима; може бити
ризична, због безбедности, здравља и заштите животне средине; забрањује неке
операције, као што су транспорт опасних материја и може да подстакне раст и других
организација – као што су добављачи и посредници нудећи специјализоване услуге.
3. Управљање ланцем снабдевања
Назив „Управљање ланцем снабдевања“ (енглески Supply Chain Menagement) је
настао као последица начина посматрања целог процеса снабдевања купца производом
(или услугом) који му је потребан. Наиме, посматрање почиње од краја физичког
процеса снабдевања: од куповине, односно од купца. Купац је заинтересован за неки
производ, тај производ продаје неки продавац, који је производ набавио од неког
дистрибутера (велепродаје), који га је набавио од произвођача, који је морао набавити
сировине и полупроизводе за тај производ, од неког добављача. Практично сваки
учесник у овом низу (ланцу) представља једну карику, која спаја извор сировина са
купцем. Тако је од ове логике настао термин ланац снабдевања. Уназад неколико
година су се јавила размишљања који тврде да је овај термин неодговарајући. По овим
размишљењима, не треба посматрати само једног купца, пошто је жеља произвођача да
прода што више производа, односно да има што је могуће више купаца. Даље,
произвођач се не ослања само на један производ, већ има, најчешће, широк спектар
производа који нуди потенцијалним купцима. А понуда купцима не иде само преко
једног дистрибутера или продавца, већ преко великог скупа дистрибутера и продаваца.
Да би произвођач произвео све те производе, не ослања се на само једног добављача,
већ на велики скуп добављача. Суштина овог размишљања је да не предмет
интересовања не сме бити један, већ велики број учесника.
4
4
Јовановић, Б.,
„Развој модела за управљање и унапређење перформанси ланаца снабдевања“
,
Магистарска теза, факултет организационих наука Универзитета у Београду, 2009.
