Ličnost narkomana – socijalno psihološki profil

UVOD

Narkomanija je rec grckog porekla i ozncava po definiciji strast za uživanjem u opojnim drogama, a narkoman je samim tim onaj ko drogu uživa. Medutim, definicija narkomanije kao “strasti za uživanjem” u drogama je davno prevazidena, jer je narkomanija evoluirajuci poprimila mnogo šire dimenzije i prerasla opseg obicne strasti, i razvijajuci se, na negativnu stranu po ljude postala obeležje jedne cele kulture i jednog novog principa i nacina života, postala bolest!!!
Postala je trend, odgovor na svakodnevnu monotonost ili disfunkcionalnost društva u kome živimo, inat prema svemu što je normalno i razumno, ulaznica u društvo, nacin da se prekrati vreme ili neistraženo prostranstvo bez kojeg se život ne smatra kompletnim.
Nekada je “kontrolisana” narkomanija tj. ona koja se kretala u obimu odredenih kultura kao sastavni deo njihovih rituala, bila normalna pojava i nije imala pogrdni prizvuk niti u nazivu ni u samoj svojoj biti. Medutim covek je, kao najinteligentnije bice na planeti, našao nacin da zarad sopstvene koristi i stalne potrebe za brzim i efikasnim zadovoljenjem cula razvije pojam narkomanije do ogromnih razmera, pritom uništavajuci živote miliona zarad svog još veceg bogacenja. Prodaja, tj. dilovanje droge je u današnje vreme biznis na kome se zgrcu bogatstva, razvijaju države i podižu mala kraljevstva na privatnim posedima širom sveta, a uživanje istih je pojava koja od normalnih ljudi pravi sloj na samoj donjoj margini društva, rastura porodice i ubija nažalost stotine hiljada, pa možda cak i milione godišnje.
Danas se droga, osim na nekim mestima gde se zadržala kao neizbežan deo kulture ili paganskih rituala (Bolivija, Peru, Kambodža, Meksiko, Turska, pojedine africke zemlje itd.) uzima iz mnogo razloga. Najosnovniji od njih su, kao sto je vec navedeno: trend, potreba za pronalaženjem sebe unutar sebe sto je posebno izraženo kod adolescenata kao jedna od faza u krizi identiteta, potreba za lakšim pronalaženjem sebe unutar sredine, što je opet karakteristicno za adolescente cije je psihicko stanje u tom periodu života veoma krhko i komplikovano, i koji teže ka tome da se po svaku cenu uklope u neku vecu i samim time stabilniju sredinu; inat i bunt protiv sveta, poistovecivanje sa lažnim idolima i onaj najopasniji faktor od svih covekovih najprevrtljivijih osobina koja je kroz istoriju bila izvor najveceg uspeha i najgorih propasti – radoznalost.
Gotovo je nemoguce dopreti do svih onih koji su u kontaktu sa drogom. S obzirom na cinjenicu da ju je masovna proizvodnja ucinila neverovatnom jeftinom, droga i samim time narkomanija je postala globalna pojava. Ona nije više razonoda najbogatijih, vec i “bogatstvo siromašnih”.

POJAM I VREME NASTANKA

Narkomanija je zavisnost od droga. Ova, naizgled jednostavna definicija je rezultat mnogih glavobolja, rasprava i nesporazuma medu strucnjacima u dugim i upornim pokušajima da naucno objasne ljudsko iskustvo sa drogama od drevnih vremena pa do danas. U razlicitim delovima sveta i iskustva su bila razlicita. Vladimir Hudolin 1987. ovu vrstu zavisnosti definiše kao prekomerno, redovno uživanje droge, zbog cega nastupa zavisnost.
Tamo gde se alkohol tradicionalno koristio kao sredstvo za opuštanje i brzo postizanje zadovoljstva, droga se najcešce nije koristila. U drugim delovima sveta, posebno u onim u kojima su biljke iz kojih se dobijaju droge bile “domace kulture” i uzgajale se kao kod nas šljiva ili pšenica, ljudi su koristili droge da bi se veselili, da bi izdržali naporan rad na poljima ili kada bi izvodili religiozne rituale. Takode su znali da koriste droge i u samoubilacke svrhe kada bi skrhani bolešcu i neizdrživim bolovima drogu uzimali da sve to prekrate. Kada se stvari tako posmatraju onda bi teško mogli reci da je droga “cisto” urbani ili moderni fenomen – naprotiv, ona postoji vekovima.
Rec droga, u izvornom obliku oznacava nepreradeni lek ili svaku materiju (biljnu, životinjsku ili mineralnu) koja može služiti za pravljenje lekova. Rec “droga” u svakodnevnom govoru najcešce vezujemo za zloupotrebu droga ili zavisnost od droga. Drogom se smatra svaka supstanca ili materija koja svojim unošenjem u organizam menja jednu ili više njegovih funkcija (fiziološke – rad unutrašnjih organa ili sistema; psihicke – svest, mišljenje, opažanje, ponašanje…).
Materije koje imaju svojstva droge mogu biti prirodne i veštacke. Stari Grci su znali preko 500 biljnih, mineralnih i životinjskih droga. U mnogim drevnim kulturama i danas, droga se koristi kao lek, kao sredstvo kojim se dostizalo misticno iskustvo, vrhunski doživljaji i uvidi, prorocke vizije najcešce kod Indijanaca, Tibetanaca, Šamana i Jogina. U nekim zemljama Dalekog i Bliskog istoka droge su se tradicionalno koristile na isti nacin kao što se u Evropi koristio alkohol. Posebno u toku religioznih ritulala da bi se postigla stanja izmenjene svesti za koje se verovalo da približavaju božanstvima.
Teško je odrediti tacno vreme nastanka droga. Još u sumerskim tablicama postoje zapisi o odredenim supstancama koje kada se unose u organizam menjaju svest ljudi. U grobnicama faraona, u pecinama Perua, bivše civilizacije Inka, nadene su kuglice opijuma, a na kamenim zidovima pronadena je urezana biljka konoplje, kasnije identifikovana kao Kanabis.
Kod nas prvi narkomani pojavili su se u Beogradu 1965. godine. U toj grupi bilo je cetiri – pet ucenika i nekoliko studenta. Svi su se poznavali nekoliko godina pre uzimanja droge i uglavnom ih je vezivala zajednicka ljubav prema Bitlsima i Rolingstounsima, ili slicne ideje o životu. Zajednicki su citali Suzukija, Froma i Lao Cea. Voleli su satima da meditiraju uz muziku ili da, podstakniti Heseom, razmišljaju o putu na istok. Jednom recju, to je bila grupa mladih “intelektualaca” sa širokom sferom interesovanja, ali bez snage za akciju ili jasnih ideja vodilja u životu, jedino što su želeli bila je neka žudnja za promenom u jednolicnom životu. U to vreme vraca se nekoliko mladica iz inostranstva koji pricaju o svom iskustvu sa drogom, ali koji je ne donose, niti otvoreno ne nagovaraju ostale da ih slede. Ipak, ove price ne ostaju bez odjeka u dušama onih koji ih slušaju. Prva droga u Beogradu, sa kojom je zapoceta epidemija narkomanije, zapravo i nije bila droga u klasicnom smislu. Radilo se o preludinu, poznatom po psihostimulativnim svojstvima, a koji se koristi u medicini kao sredstvo za smanjenje apetita, u lecenju gojaznosti. Pošto u to vreme preludin nije bio oznacen kao droga, mogao je da se slobodno kupuje u apotekama. Zbog svojih stimulativnih svojstava, preludin postaje veoma popularan medu beogradskim narkomanima.