Maligni tumori materice

MALIGNI TUMORI

Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. To naročito važi za karcinom materice, koji po učestalosti dolazi na prvo mesto, daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene.
U stvari, ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela, onda na prvo mesto po učestalosti dolazi

• karcinom dojke,
• zatim karcinom grlića,
• karcinom tela materice.

Srećna je okolnost što je materica, iako unutrašnji polni organ, lako dostupna pregledima, te se i promene na njoj, bilo kakve da su, ako se na njih misli, mogu lako otkriti i što rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome, u prvom redu krvarenje, koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. Nažalost, i pored toga, slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki, te se još i danas u praksi sreću odmakli, često inkurabilni oblici bolesti.
Iako uzroci malignih tumora danas nisu poznati, sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju, ne javljaju i ne razvijaju iznenada, već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju.. Prema tome, da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja, neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata, dobijenog isečkom sumnjivog tkiva.

Cervikalne intraepitelne neoplazije materice (CIN)
(Prekancerske promene na grliću materice)
I na grliću materice ne dolazi do iznenadne i nagle pojave kancerske lezije, već joj po nekoliko godina prethode izvesne promene u ćelijama epitela iz kojih će se kasnije verovatno razviti karcinom. Te promene ne mogu se makroskopski zapaziti, mogu se otkriti samo mikroskopskim pregledom ćelija dobijenih iz cervikalnog ili vaginalnog brisa ili isečkom sumnjivog tkiva.
Pri tome promenjene ćelije cervikalnog epitela pokazuju sve, obično u nešto manjoj meri izražene karakteristike maligne degeneracije: nejednake su po veličini, nepravilnog oblika, nukleoprotoplazmatični odnos je promenjen u korist jedra, hiperhromatična jedra. Poremećeno je prirodno redanje ćelijskih slojeva od bazalne membrane prema površini i zapaža se veći procenat ćelija u mitozi.
Ove promene, ako su manjeg intenziteta i ne zahvataju sve slojeve epitela, označavaju se kao displazija.