ЖЕЛЕЗНИЧКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
Београд
школска 2021/2022. год.
МАТУРСКИ ПРАКТИЧН ИРАД
Тематски задатак: ВУЧНИ МОТОРИ
Ментор: Кандидат:
Ален Вујановић, дипл.инж.ел. Алекса Недељковић 4
3
2
Р Е П У Б Л И К А С Р Б И Ј А
ЖЕЛЕЗНИЧКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
БЕОГРАД
ШКОЛСКА ГОДИНА
2021/2022.
ИСПИТНИ РОК
ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ
ТВ
СТАТУС
УЧЕНИКА
РЕДОВАН-
4
3
ИСПИТНИ ОДБОР ЗА МАТУРСКЕ ИСПИТЕ
ОДЕЉЕЊЕ
ДЕЛОВОДНИ БРОЈ
ПРОТОКОЛА
94/19
ВАНРЕДАН-
УПИСНИ БРОЈ
КАНДИДАТ
Недељковић Алекса
ЗАДАТАК МАТУРСКОГ ПРАКТИЧНОГ РАДА
РЕДНИ БРОЈ ЗАДАТКА
6.
ДАТУМ ИЗДАВАЊА
15.04.2022.
СТРУЧНА ОБЛАСТ
Изборна технологија рада
НАЗИВ ЗАДАТКА
Вучни мотори
П О С Т А В К А З А Д А Т К А
Приликом вожње на локомотиви 461-114, машиновођа је приметио да избацује
главни прекидач. На табли сигналних релеја активиран је релеј „прекоструја вучног мотора
М1“
За решење задатка је потребно:
- описати локомотиву серије 461,
- описати вучне моторе на локомотивама серије 461,
- објаснити и приказати шеме код локомотиве серије 441 и 461,
- описати противклизну заштиту на локомотиви 461,
- описати могуће неисправности вучних мотора.
У С Л О В И И З Р А Д Е З А Д А Т К А
1. Рад урадити на рачунару (фонт ћирилични, величина 12 pt, нормални проред; маргине: лева 2,5 cm,
остале 2 cm; штампати на листовима А4 формата; обим рада 16-24 странице).
2. Шеме и цртеже израдити прегледно и јасно на одговарајућем папиру, по правилима техничког цртања
или на рачунару.
3. Рад треба да садржи: насловну страну, поставку задатка, садржај, увод, решење задатка, закључак и
списак коришћене литературе.
4. Током решавања задатка обавезно је консултовање са наставником – ментором.
Решење задатка матурског практичног рада предати у три примерка на протокол школе
до _________.__________. 2022. године.
ЗАДАТАК ЗАДАО НАСТАВНИК - МЕНТОР
ПРЕДСЕДНИК ИСПИТНОГ ОДБОРА - ДИРЕКТОР
Ален Вујановић, дипл.инж.ел.
Златко Радосављевић, дипл.инж.ел.
4
1. УВОД
Електричне локомотиве серије ЈЖ 461 Со-Со део су велике серије шестоосовинских
диодних локомотива произведених у фабрици локомотива „Electroputere“ из Крајове у
Румунији. Локомотиве овог типа развијене су у шведској фирми АСЕА од које је
румунска фабрика преузела производњу за румунске железнице ЦФР. За потребе ЖТП
„Београд“, ЖТП „Подгорица“ и ЖТП „Скопље“ произведене су 103 локомотиве, у две
подсерије: 45 локомотива подсерије 461-000 и 58 локомотива подсерије 461-100.
Локомотиве подсерије 461-000 произведене су у периоду од 1972. до 1976. године, а
локомотиве подсерије 461-100 у периоду од 1977. до 1980. године.
Слика 1: Локомотива серије 461
Током експлоатације локомотива, основна конструкција је претрпела волики број
модификација ради повишења нивоа поузданости и замене застарелих делова новим
типовима. Модификације су извођене код различитих ремонтних фирми и у железничким
радионицама за одржавање локомотива. Модификације су најпре извођене неплански и
принудно, најчешће због недостатака оригиналних резервних делова. Касније се
приступило обједињавању успелих техничких решења модификација, па су оне извођене
плански, по јединственој документацији и на већем броју локомотива.
Локомотиве основне конструкције, подсерија 461-000 и 461-100, имају следеће инветарске
бројеве:
461-000:
ЖТП „Београд“: 001, 002, 003, 004, 005, 006, 007, 008, 009, 010, 011, 012, 013, 014,
015, 016, 017, 018, 019, 020, 021, 022, 023, 024, 025, 028, 034.
ЖТП „Подгорица“ 026, 027, 029, 030, 031, 032, 033, 035, 036, 037, 038,039, 040, 041, 042,
043, 044, 045.
461-100:
ЖТП „Београд“: 101, 102, 103, 104, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114,
115, 122, 123, 124, 125, 126, 127, 128, 129, 130, 131, 132, 133, 134, 135, 136, 137, 138, 139,
140, 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, 148, 149, 150, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 158.
ЖТП „Скопље“: 116, 117, 118, 119, 120, 121.
5
Основне конструктивне разлике су следеће: Локомотиве подсерије 461-000 испоручене су
с два главна компресора, а локомотиве подсерије 461-100 испоручене су с једним главним
копресором. Постоје и разлике у типовима уграђених апарата и уређаја, разлике у
електричними шемама и разлике у шемама пнеуматског система.
Електричне локомотиве серије ЈЖ 461 су једнофазне диодне локомотиве. Пренос
електричне снаге је наизменично-једносмерног типа: из контактне мреже под једнофазним
напоном 25 kV, 50 Hz електрична енергија се преко пантографа доводи на локомотиву и
уводи у главни трансформатор. Главни трансформатор снижава примарни напон на
секундарне напоне за различите намене на локомотиви: вучни електромоторни погон,
помоћни погон, помоћне уређаје и електрично грејање воза.
Вучни електромоторни погон остварује се вучним моторима. Они добијају електричну
енергију из главног локомотивског трансформатора преко диодних исправљача са
силицијумским диодама. Вучни мотори су електричне машине једносмерне струје с
редном побудом конструктивно прилагођене за напајање валовитом струјом. За њихов рад
са оваквом врстом струје неопходна је пригушница. Промена напона напајања вучних
мотора истварује се степенастим прекидачем који се налази на примарној страни главног
трансформатора.
Сви локомотивски осовински склопови су погонски. Механичка снага се с ротора вучног
мотора на осовински склоп локомотиве преноси преко торзионог вратила и једностепеног
осовинског преносника. Обртна постоља су троосовинска. На обртним постољима
овешени су вучни мотори и механички део ваздушне кочнице.
Локомотивски сандук је вагонског типа са чеоним управљачницама. Између
управљачница се налази машински простор. Локомотивски сандук има троделни кров. На
локомотивском сандуку се налази вучна и одбојна опрема.
Помоћни погон сачињавају претварач једнофазног напона у трофазни и помоћне машине
са својим погонским трофазним асинхроним моторима. За напајање помоћног погона у
главном трансформатору постоји посебан секундарни намотај. Исти секундарни намотај
служи и за напајање електричног грејања воза и помоћних уређаја локомотиве.
Локомотива има директну (локомотивску) пнеуматску кочницу, идниректну (продужну)
пнеуматску кочницу, пнеуматску кочницу за случај опасности, принудне пнеуматске
кочнице, ручну кочницу и електричну отпорничку кочницу.
На локомотиви постоје различите врсте заштита. Основну заштиту локомотиве сачињавају
противклизна заштита и систем заштитних апарата с главним прекидачем као извршним
органом. Задатак главног прекидача је да прекине главно струјно коло локомотиве за
најкраће могуће време у случају настанка таквих сметњи и кварова који могу да изазову
оштећење локомотиве. Задатак противклизне заштите да за што краће време сузбије
појаву клизања и успостави адхезију између точкова и шина.
7
магнетних полова да ствара 3000-4000 пута јаче магнетно поље од магнетног поља које би
стварао побудни намотај када не би био на гвозденом језгру. Поље које ствара побудна
струја зове се основно магнетно поље, јер без њега мотор не може да ради – да претвара
електричну енергију у механичку.
Ротор
се састоји од шупљег вратила, тела ротора, намотаја ротора и комутатора. Тело
ротора се добија слагањем лимова кружног облика, начињених од динамо-лимова,
дебљине 0,5мм, ожлебљених по обиму са отворима на средини ради навлачења на шупље
вратило. Комутатор је начињен од бакарних ламела које су поређане по обиму вратила
ротора, а међусобно и према вратилу електрично изоловане. Намотај ротора је састављен
од навојака који су, преко ламела комутатора, међусобно повезани. Навојци су начињени
од бакарних проводника правоугаониг пресека, изолованих изолационим материјалом.
Сваки навојак се смешта у два жлеба на телу ротора, а његова два краја се, лемљењем,
повезују за две ламеле на комутатору. Графитне четкице су опругама притиснуте на
комутатор, клизе по њему и представљају крајеве намотаја ротора. Четкице су смештене у
своје држаче, и преко носача и изолатора, причвршћене за кућиште статора. Осам редова
четкица се налази у сома главних магнетних полова. Намотај ротора, компензациони
намотај и намотај помоћних полова трајно су међусобно повезани на ред унутар вучног
мотора тако да остају само два краја.
2.2. ПРИНЦИП РАДА ВУЧНОГ МОТОРА
Укључењем контактора за вучу затвара се струјно коло и вучни мотор прикључује на
усмерени напон U. Под дејством напона, јавља се струја I у затвореном струјном колу,
која протиче кроз намотај ротора и кроз побудни намотај који су везани на ред. Побудни
намотај ствара основно магнетно поље у мотору и у том пољу се налазе проводници
намотаја ротора кроз које протиче струја. У таквим условима, на сваки проводник
намотаја ротора делује електромагнетна сила која ствара моменат у односу на осу обртања
ротора. Сабирањем свих момената, а има их колико и проводника у намотају ротора,
добија се обртни моменат М на вратилу ротора.
Карактеристика обртног момента вучног мотора:
Обртни моменат на вратилу вучног мотора зависи од констукције мотора, од магнетног
флукса основног магнетног поља и од јачине струје која протиче кроз намотај ротора. Ова
зависност представља карактеристику обртног момента. У делу карактеристике магнећења
где је магнетни флукс основног магнетног поља сразмеран јачини струје која протиче кроз
побудни намотај, обртни моменат сразмеран је квадрату јачине струје која кроз њега
протиче и то је параболични део карактеристике. У делу карактеристике магнећења где је
магнетни флукс основног магнетног поља приближно константан и не зависи од јачине
струје која протиче кроз побудни намотај обртни моменат сразмеран је јачини струје која
кроз њега протиче и ово је праволинијски део карактеристике.
Контраелектромоторна сила у намотају ротора вучног мотора:
Укључењем контактора за вучу затвара се струјно коло вучног мотора и на његове крајеве
доводи усмерени напон који проузрокује протицање струје кроз намотаје вучног мотора.
Док ротор стоји, напону се супроставља само омски отпор свих на ред везаних намотаја
вучног трансформатора. Како су намотаји начињени од бакарних проводника већег
пресека, то је њихов електрични отпор веома мали, па зато и при малим вредностима
