Maslovljeva teorija hijerarhije ljudskih potreba

Uvod
Ovu temu sam odabrala zbog interesovanja za psihologiju, kako je motivacija deo psihologije koji se bavi izucavanjem onog sto je cini vrstu covekovog pokretaca, sto ga naginje na razlicito delovanje, ponasanje, izrazavanje, odlucila sma da napisem seminarski rad na temu Malsovljeva teorija hijerrahije ljudskih potreba. Kao glavni izvor informacija za pisanje ovog rada mi je posluzila knjiga u kojoj je ova teorija opisana, a koju je Maslow izdao, koja se zove Teorija ljudske motivacije. Takodje sam koristila I drugu literature koja je bila vezana za ovu temu. Ono sto me je fasciniralo u vezi maslowa kao sto je njegov osoben zivot tako I teorija jeste njegova jednostavna percepcija I lako shvacanje covekove sustine. Izrazavao se jednostavnim jezikom koji nije previse naucan I lako je razumljiv I obicnom coveku. Tokom analiziranja njegove teorije dosla sam do viseg zakljucka o tome da je najglavnije cemu covek moze da tezi samoaktualizacija. Tako da bi svaka individua trebala sebe samu da motives

 
Abraham Maslov
Abraham Maslow rodjen je 1. Aprila 1908. U Bruklin, New Yorku, u porodici jevreja koji su bili iseljenici iz rusije. Pohadjao je studije prava, ali je kasnije presao na psihologiju. Bio je istaknut psiholog I glavni zastupnik zastupao je humanisticku psihologiju. Bio je na celu americkog udruzenja psihologa. Predavao je na univerzitetu Kolumbija. U ranoj mladosti jedan psiholog ga je definisao kao mentalno nestabilnog. Razvio je snaznu odbojnost prema majci i retko se slagao sa njom. Odrastao je u knjizari I izmedju knjiga. Kao mlad je verovao da je odlika prave muskosti, fizicka snaga, pa je sate provodio vezbajuci ali je kasnije prestao zbog svoje krhke konstitucije tela I zelje za ucenjem. Umro je u 62. Godini od srcanog udara. Njegova teorija je siroko prihvacenja Iako nije empirijski dokazana. Kada je izbio drugi svetski rat poceo je da se interesuje za socijalnu psihologiju, psihologiju motivacije I psihologiju licnosti. Njegova neobjavljena dela stekla su popularnost 20 godina posle njegove smrti. Kasnije u zivotu se maslov bavio pitanjem: Zasto se vise ljudi ne samoaktualizira, ako su njihove osnovne potrebe zadovoljene? Kako mozemo humonisticki da razumemo problem zla? Maslov uticaj se vidi I van okvira psihologije kako I u okviru religioznih istrazivanja I menadzmenta. Svoje delo je nazvao pozitivnom psihologijom. Positivna psihologije se vise koncentrise na pozitivne stvari I njihovo odigravanje nego na negativnu stranu. Mmaslovljeve ideje su bile kritikovane sto nemaju naucnu podlogu. Kako nema dovoljno empirijskih dokaza, I da se stog ane mogu ozbiljno uzimati u naucnom svetu. Takodje jekritikovan da njegova teorija ima kulturolosku podlogu, da reflektuje zapadnu civilizaciju, vrednsoti I ideologije. I da se ne moze univerzalno aplikovati.
Dela:

• Teorija ljudske motivacije (1943)
• Motivacija I licnosti (1954)
• Eupsichian manadzment (1965)
• Phihologija Nauka (1966)
• Ka jednoj pihologiji (1962)
• Dalji domet ljudske prirode (1972)