робно новчани систем је користио и сребро и злато (племените метале) за
инострана плаћања и домаћу валуту. У Великој Британији биметализам је постојао
до 1816. године (после рата са Наполеном), када је парламент усвојио закон којим
је укинуто слободно ковање сребра. У САД је биметализам прихваћен 1792. године
и остао је законски стандард до 1873. године. У Француској је биметализам важио до
француске револуције 1789. године.

“Први облик међународног монетарног система настао је у другој половини 19. века.
У   1865.   години   Европске   државе   су   основале   Латинску   монетарну   унију.   Њен
монетарни   систем   је   почивао   на   употреби   биметалних   валута   које   су   имале
међународну   прихватљивост   унутар   држава   чланица   уније.   Биметализам
(коришћење злата и сребра) био је основа на којој су одређене вредности различитих
валута.“

Злато и сребро су кориштени јер имају суштинску вредност, лако су

преносиви, добро препознатљиви, јединствени и дељиви, издржљиви, и
некварљиви.

Зашто два метала, а не један, односно зашто биметализам, а не златни или

сребрни стандард? Валуте неких држава у одређеним периодима биле су на златном
стандарду (британска фунта) или на сребрном стандарду (немачка марка), а неке на
на оба (француски франак). Девизни курс фунте и франка био је одређен садржајем
злата ове две валуте, док је курс франка и немачке марке одређен садржајем сребра
ове две валуте. Девизни курс фунта (злато) и немачка марка (сребро) био је одређен
њихових девизним курсевима у односу на франак.

Под биметализмом (или у било које време када је више од једне валуте

прихватљиво за плаћање), државе ће искусти Грешамов закон (Гресхам’с Лаw).
“Грешемов закон је економски принцип који каже: Kада влада принудно прецени
једну врсту новца и подцени другу, подцењени новац ће напустити државу или се
повући из оптицаја у резерве, а прецењени новац ће преплавити оптицај. Обично се
наводи као “Лош новац истискује добар”, али прецизније је ако се каже: “Лош новац
истискује добар ако је њихов курс одређен законом.”

Стакић, Б., Бараћ, С., (2010), Међународне финансије, пето издање, Универзитет Сингидунум,

Београд. Стр. 70.

http://en.wikipedia.org/wiki/Gresham's_law

(15.05.2018)