Medjunarodni odnosi krajem 19.pocetkom 20. veka

Uvod
U ovom radu se govori o međunarodnim odnosima krajem 19. Početkom 20. Veka. O Evropi kao Civilizacija u usponu, o modernizaciji, industrijalizaciji, kolonijalizaciji, i o imperijalizmu. Modernizacija je proces, teorija i ideologija. Definiše se i kao proces racionalnog usavršavanja sveta. Privredni uspon od 19. veka proširio se iz evropskih zavičajnih središtva i pokrenuo svet. Evropa je, po lucidnom Brodelu, označena srcem modernog sveta. U 19. veku bilo je više nego uočljivo da je ,,Engleska bila zaluđena kanalima“. Idustrijalizacija se neravnomerno odvijala ne samo na interkontinentalnom prostoru, nego i u okviru  regiona i država. Kolonijalizacija se može posmatrati u više etapa. Prva – počev od geografskih otkrića, do početka 19. veka. Druga bi se mogla označiti do osamdesetih godina 19. veka.
Kolonijalne aspiracije sila, bile su izraz imperijalizma. Imperijalizam je dosegao svetske razmere krajem 19. i početkom 20. veka. Bio je to period politike imperija na svetskoj sceni.
Nemačka, Austrougarska i Italija su imale malo kolonija i želele su novu podelu sveta. Nemačka je želela proširenje u istočnoj evropi i kolonije u Africi. Austro-ugarska se širila na Balkan, a Italija je težila ka kolonijama u Africi. Nemačka i Austro-ugarska su sklopile vojni savez 1879. godine. Njima se pridružila Italija 1882. godine. Tako je nastao vojni savez – centralne sile.

Evropa – Civilizacija u usponu

Promene, revolucije i ratovi, stvaralaštvo u miru primenom naučnih saznanja i izuma, otvorili su mogućnosti i podstakli spektar novih ideja. Odvijao se veliki preokret u odnosu na minulo doba u svim sferama života.
Modernizacijski procesi su bili u zamahu. Od agrara, kretalo se ka industrijalizaciji. Privreda je bila materijalna osnova političkih, društvenih, kulturnih promena. Zagarantovana je privatna svojina i podstaknuto preduzetništvo.
Liberalni kapitalizam je težio slobodnom tržištu. Ideal vladavine bila je parlamentarna demokratija. Ciljevi idealne vlade bili su: sreća ljudi, demokratski ustav, sloboda i ljudska prava,stvaranje institucija, modernih ustanova, sloboda štampe, najmoćnijeg medija.
Demokratija je najavljivana kao jevanđeosko nadahnuće. Tokvil je pisao o epohi demokratije. Hajek je racionalizaciju političkog života orijentisao prema moralu, da bi se postiglo blagostanje.
Romantizam je idealizovao narodnu kulturu, a država je forsirala nacionalnu kulturu; nauka i umetnost su rezurtirali takvim delima da je evropska civilizacija označavana univerzalnom.
Od ,,Svete alijanse”, kojoj je kumovao ruski car Aleksandar, najveći problem tokom 19. veka predstavljalo je “istočno pitanje”. Od većih sukoba, bili su Krimski rat (1854-1856) i ratovi u vreme Velike istočne krize (1875-1878) na obodu Evrope i tradicionalno nemirnom.
Međunarodna trgovina ljudima je zakonom  ukinuta 1815, ali je faktički norma prihvaćena 1834. godine. Ideologija je preuzela vodeće mesto religije u novom svetu koji se stvarao sekularizacijom masa. Bio je to početak ateizma, najavljivan u okviru procesa emancipacije. Ideologije su došle kao ,,svetovna služba svakodnevnog života ljudi”, a skrenule su stranputicom totalitarizma u 20. veku.