МЕЂУНАРОДНИ ПЛАТНИ ПРОМЕТ
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Ментор:
Студент и број индекса:
Међународни платни промет
1
САДРЖАЈ
УВОД.........................................................................................................................................2
1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА.............3
2. СИСТЕМИ МЕЂУНАРОДНИХ ПЛАЋАЊА....................................................................5
2.1. Слободна девизна плаћања............................................................................................5
2.2. Клириншка плаћања.......................................................................................................6
2.3. Плаћања путем компензација........................................................................................6
3. ИНСТРУМЕНТИ ПЛАЋАЊА У МЕЂУНАРОДНОМ ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ...........7
3.1. Међународна банкарска дознака..................................................................................7
3.2. Међународни документарни акредитив.......................................................................9
3.3. Међународни документарни инкасо..........................................................................10
4. ОСТАЛИ ИНСТРУМЕНТИ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА....................11
4.1. Кредитно писмо............................................................................................................11
4.2. Банкарска гаранција..................................................................................................... 12
5. СИСТЕМ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАЋАЊА – S.W.I.F.T..................................................13
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................15
Међународни платни промет
3
1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАТНОГ
ПРОМЕТА
Под међународним платним прометом (МПП) или међународним плаћањима могу се
најуопштеније подразумијевати плаћања која се врше између привредних субјеката
различитих земаља, тј. резидената различитих правних и привредних система.
1
Пословима међународног платног промета се баве банке које су у већини земаља и
једино овлашћене институције за обављање ове врсте посла, мада су могућа рјешења да
се међународним платним прометом баве и неке друге финансијске институције које се
јављају као посредници у извршавању плаћања.
Основни циљ међународног платног промета у ширем смислу је да омогући обављање
разноврсних трговинских трансакација у девизама (конвертибилним и
неконвертибилним, клирингу и националним валутама), кориштењем разних
инструмената плаћања и у контактима субјеката који се често и не познају. У ужем
смислу циљ међународног платног промета је да се олакша начин међународних
плаћања.
У поступку реализације платног промета најчешће учествује већи број субјеката:
налогодавац који наређује, односно издаје налог за плаћање, домаћа и инострана банка
као посредници, корисник плаћања (прималац), те централне банке као регулатори.
У пословима платног промета са иностранством најважнију улогу имају овлашћене
банке и њихови инострани кореспонденти и контокоренти код којих банке имају
отворене рачуне.
Овлашћене банке морају бити члан SWIFT-а, те морају водити рачуна о примјени
међународних правила, обичаја и стандарда који се доносе у оквиру Међународне
трговинске коморе у Паризу.
Основ плаћања између субјеката који учествују у међународном платном промету могу
произилазити из обавеза које се односе на плаћања у вези са:
прометом производа и услуга;
плаћање у вези са дужничко-повјерилачким односима;
обавезе из финансијских односа.
1
Вукомировић, Н, Специјална рачуноводства, Економски факултет у Бања Луки, Бања Лука, 2011. стр.
218.
Међународни платни промет
4
Послови међународног платног промета су значајни и веома цијењени банкарски
послови. Међународна плаћања, односно платни промет са иностранством,
организована су тако да се цјелокупна активност везана за плаћање неке обавезе, или за
наплату одређеног потраживања као резултанте спољнотрговинске активности, обавља
у систему плаћања или наплате у конвертибилним валутама, те система билатералних
плаћања и клиринга.
Послови платног промета су у основи посреднички (услужни) банкарски послови. Уз
наплату одређене провизије и евентуалних стварних трошкова банке ове посебне
послове обављају у своје име, али за туђи рачун. Ова врста банкарских послова у
већини случајева не мора да ангажује средства њиховог потенцијала.
2
Међународни платни промет данас, есенција је међународног банкарства, а
међународно банкарство подразумијева систем међународних, кореспондентских
односа. У међународном платном промету кореспондентски односи се успостављају
између банака различитих земаља. Путем кореспондентских односа између банака
долази до њиховог ближег пословног повезивања, бољег упознавања и стварања услова
за међусобно пословно повјерење, које је важан фактор у међународном банкарском
пословању.
3
Нормално је да банка има бар једну кореспондентску банку у свакој земљи са којом
редовно обавља послове међународног платног промета, за потребе својих комитената.
Правилан избор банке кореспондента у значајној мјери зависи од бонитета банке код
које ће домаћа банка отворити своје текуће рачуне, што значи да јој повјерава своја
средства на чување и руковање.
Постоје два начина на које банке могу да извршавају своја међусобна плаћања.
Уобичајено рјешење састоји се у томе да једна од тих двију банака овласти ону другу
банку да она у својим нњигама отвори текући (контокорентни) рачун на име прве
банке, и да сва будућа међусобна плаћања (уплате, исплате) изврши у корист, оносно на
терет тог рачуна (директан кореспондентски однос). Друго могуће рјешење састоји се у
томе да банке своја међусобна плаћања извршавају путем својих текућих рачуна код
трећих банака, дајући тим банкама налог или овлашћење за извршавање потребних
плаћања у корист друге кореспондентске банке (индиректан кореспондентски однос).
2
Огњановић, В, Међународно банкарство – основе, структура, функционисање, Грифон, Подгорица,
2004. стр. 184.
3
Вукомировић, Н, Специјална рачуноводства, Економски факултет у Бања Луки, Бања Лука, 2011. стр.
219.
