Odlomak

POJAM MEDJUNARODNOG PRAVA

Naziv je izveden iz latinskog izraza ius gentium koji je oznacavao deo rimskog pravnog sistema koji se odnosio kako na strance tako in a Rimljane, za razliku od ius civile koji je bio pristupacan samo rimskim gradjanima. Na osnovu tog izraza nastali su odgovarajuci prevodi (na engleskom Law of nations). U XIX veku izraz Law of nations zamenjen je izrazom International law od strane Bentama.

Medjunarodno javno pravo regulise odnose svojih subjekata putem pravnih pravila.

Subjekti su u medjunarodnom pravu nosioci prava i duznosti u medjunarodnim odnosima. Klasicno je shvatanje da samo drzave imaju svojstva medjunarodno pravnog subjekta. Suprotno shvatanje je da su samo pojedinci nosioci prava. Danas se smatra da su u prvom redu drzave, a zatim medjunarodne organizacije, i sve vise pojedinci subjekti medjunarodnog prava.

Interesi su predmet odnosa subjekata MP. Interes drzave se ispoljava u drzanju ili koriscenju nekog dobra, ili u njenoj spoljasnjoj i unutrasnjoj aktivnosti. Nesaglasni interesi izazivaju medjunarodni spor koji moze prouzrokovati sukob. Medjunarodna zajednica moze postaviti pitanje zajednickog interesa. Sukob interesa je resen ako jedan interes preovlada nad drugim. Postoje 2 vrste osnova za isticanje zahteva za realizacijom interesa nekog subjekta. To su pravni i politicki osnov. Pravne prirode je ukoliko je isticanje zahteva povezano sa saglasnoscu ili nesaglasnoscu interesa sa vazecim medjunarodnim pravilom, svako drugo isticanje je politicke prirode.

Danas je sve manje teoreticara koji osporavaju MP pravna svojstva. Sofisti su isticali pravo jacega i osporavali MP kao i Makijaveli i Spinoza koji pravo izjednacuju sa grubom silom. Neki teoreticari su osporavali MP usled odsustva medjunarodne organizacije koja bi mogla da osigura efikasno izvrsenje sankcija.Danas preovladava misljenje da je MP pravna disciplina kao i svaka druga pravna grana. Sve je vise pristalica koje smatraju da Generalna skupstina OUN postaje jedina vrsta medjunarodnog zakonodavca putem sistema konvencija otvorenih za pristupanje drzavama. Sankcije se postizu putem mera reciprociteta i opozivom diplomatskih predstavnika.

 

 

 

 

KARAKTERISTIKE MEDJUNARODNOG PRAVA

MP u odnosu na unutrasnje ima svojih specificnosti cije uzroke treba traziti u posebnim drustveno istorijskim uslovima nastanka i razvoja ovih dveju grana prava.

Unutrasnje pravo postavljeno je vertikalno i pociva na hijerarhiji vlasti. Pojedinac je duzan da se povinuje pravu, a u njegovom stvaranju ucestvuje preko institucije ili politickih partija kojima pripada. Medjunarodni poredak postavljen je horizontalno i u njegovom stvaranju ucestvuje preko 180 drzava i brojne medjunarodne organizacije. MP sluzi kao sredstvo koordinacije i kontrole odredjenih drustvenih odnosa i procesa u medjunarodnoj zajednici, ono u sebi nosi elemente kompromisa izmedju razlicitih drzava.

Bit medjunarodne zajednice tvore reciprocni odnosi drzava kao njenih osnovnih subjekata. Reciprocitet unosi ravnotezu medju subjektima medjunarodnog poretka, on u sebi sadrzi proporciju.

MP ima svoju specificnu pravnu tehniku, razlicitu od tehnike unutrasnjeg prava, kako u pogledu donosenja pravnih pravila tako i u njihovom obezbedjivanju. U MP ne postoji vrhovni zakonodavac. Pravna pravila su nastajala putem obicaja i ugovora, precutnom ili izricitom saglasnoscu volja drzava. Danas se pravna pravila sve vise donose multilateralnim akcijama, razvija se centralizovan proces nastanka pravnih pravila putem kodifikacije i kroz system medjunarodnih organizacija.

 

 

 

 

PRAVNA NACELA MIROLJUBIVE KOEGZISTENCIJE I NJIHOVA KODIFIKACIJA

Kodifikacija nacela miroljubive koegzistencije pokrenuta je u OUN pocetkom sezdesetih godina. Generalna skupstina je na svom XV zasedanju donela rezoluciju 1505 o daljoj kodifikaciji i progresivnom razvoju MP. Poslo se od cinjenice da situacija u svetu zahteva povecanu ulogu MP, te se pristupilo utvrdjivanju stanja MP radi utvrdjivanja programa rada Komisije za MP, sa ciljem da se unaprede prijateljski odnosi i pojaca medjusobna saradnja drzava.

Na XVI zasedanju nacela miroljubive koegzistencije su bile ukljucene u dnevni red, i odluceno je da se pristupi proucavanju nacela MP o prijateljski odnosima i saradnji medju drzavama u skladu sa Poveljom OUN, radi njihovog progresivnog razvoja i kodifikacije. Generalna skupstina 1966. osniva Specijalni komitet sa zadatkom da priremi nacrt Deklaracije o nacelima MP o prijateljskim odnosima i saradnji izmedju drzava.

Deklaracija je usvojena 1970. i sadrzi sledeca nacela: zabrana upotrebe sile, mirno resavanje sporova, nemesanje u unutrasnje stvari drzave, saradnja drzava u skladu sa Poveljom,ravnopravnost i samoopredeljenje naroda, jednakost drzava, i ispunjavanje obaveza u skladu sa Poveljom.

 

 

 

PRIRODNOPRAVNA SKOLA U MEDJUNARODNOM JAVNOM PRAVU

Ideju prirodnog prava srecemo jos u delima starih grckih i rimskih filozofa, kao i kod katolickih mislilaca. Po Sofistima, prirodno pravo regulise odnose medju ljudima a zasnovano je na zdravom razumu, koje je Providjenje usadilo u coveka.

Prirodno pravo nije pravilo razliku izmedju javnog i privatnog prava, vec je zastupalo ideju zajednice ljudskog roda. Tek u XVI veku Franciscuo Suàrez istice da je svaka drzava samostalna jednika, istovremeni clan svetske zajednice.

Hugo Grocius je glavni predstavnik prirodno pravne skole u medjunarodnom pravu. Smatra da drzave kao i pojedinci ne mogu ziveti izolovano. Prirodno pravo proizilazi iz drustvenosti. Priroda tezi svom ocuvanju i to je ujedno i prvi prirodni zakon, koji nam namece obavezu da ne cinimo bilo sta sto bi bilo u suprotnosti ne samo sa svojim sopstvenim interesima vec i sa interesima drugih. Zajednica se stalno razvija a prirodno pravo je vecno i nepromenljivo, te ono treba biti upotpunjeno pozitivnim pravom. Pravila prirodnog prava bi sluzila za ocenu pozitivnih akata, tj. da li su oni saglasni sa smislom prirode ili ne. Grocius konstatuje da pravila MP ne poseduju sankcije , ali dodaje da pravo i bez sankcija nije bez efekta, ono se izvrsava iz straha da se nepravna ne vrati nepravdom.

Shvatanja Grociusa inspirisala su citav niz pravnika- kod nas Jovan Sterija Popovic. Po njemu postoji prapravo a to je samostalnost koje se sastoji u pravu na sopstvenu teritoriju, nezavisnost, sopstveno ime, sopstveni ustav, i sopstvenu vladu. Drugo osnovno pravo je pravo celosti iz kojeg sledi da je narod sam sebi cilj. Prava naroda Sterija deli na korena i nabavljena, u zavisnosti od toga da li narodu pripadaju po prirodi stvari ili po ugovoru.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Pravo

Više u Skripte

Komentari