Specifičnosti menadžmenta u sportskim organizacijama

Specifičnosti menadžmenta u sportskim
organizacijama

Ćurić, Ante

Undergraduate thesis / Završni rad

2020

Degree Grantor / Ustanova koja je dodijelila akademski / stručni stupanj: 

University of 

Zagreb, Faculty of Economics and Business / Sveučilište u Zagrebu, Ekonomski fakultet

Permanent link / Trajna poveznica:

https://urn.nsk.hr/urn:nbn:hr:148:885979

Rights / Prava:

Attribution-NonCommercial-ShareAlike 3.0 Unported

Download date / Datum preuzimanja:

2023-01-08

Repository / Repozitorij:

REPEFZG - Digital Repository - Faculty of Economcs 
& Business Zagreb

Sveučilište u Zagrebu 

Ekonomski fakultet 

Preddiplomski sveučilišni studij Poslovna ekonomija 

Specifičnosti menadžmenta u sportskim organizacijama 

Završni rad 

Ante Ćurić, 0067485229 

Mentor: Izv.prof.dr.sc. Domagoj Hruška 

Zagreb, Travanj, 2020. 

1 

1.

UVOD   

1.1.

Predmet i cilj rada 

 
U posljednjih se pola stoljeća sport intenzivno razvijao i to ne samo u njegovom osnovnom smislu 

(nadmetanje fizičkih sposobnosti i vještina između natjecatelja) nego i u svim ostalim segmentima 

djelovanja, pogotovo u gospodarskom segmentu gdje sport postaje veliki biznis.  

Tako  je  sport  danas  masovna  društvena  pojava  te  ima  veliku  ulogu  u  gospodarstvu.  Globalnim 

razvojem  sporta  javlja  se  sve  veća  potreba  za  sportskim  menadžmentom,  i  to  posebno  zadnjih 

dvadesetak  godina.  Početci  modernog  sporta  javljaju  se  u  zapadnoeuropskim  zemljama  te  se  sa 

dugogodišnjim  razvojem  sporta,  pojavljivanjem  sponzorstva  i  klađenja  javljaju  i  temelji 

menadžmenta u sportu tj. prvobitnih potreba za organizacijom sporta. Svaka sportska organizacija 

nastoji  ostvariti  sportske,  ali  i  poslovne  ciljeve,  tj.  poslovati  uspješno.  Da  bi  se  to  moglo  ostvariti 

potrebno  je  da  svakom  sportskom  organizacijom  upravljaju  stručno  educirani  kadrovi  koji  imaju 

kompetencije  za obavljanje svih  specifičnih poslovnih procesa  koji  se  pojavljuju  kod rukovođenja 

sportskom organizacijom. Profil menadžera koji se javljaju u sportskim organizacijama i u sportu se 

razlikuje  od  profila  menadžera  koji  upravljaju  drugim  poduzećima.  Od  velike  je  važnosti  za 

kvalitetan  razvoj  sporta  da  sportom  upravljaju  ljudi  koji  su  educirani  u  području  sportskog 

menadžmenta.  U  Hrvatskoj  još  uvijek  sportom  u  većini  slučajeva  upravljaju  ljudi  koji  dolaze  iz 

drugih struka što otvara pitanje uspješnog razvoja hrvatskog sporta. 

Pretpostavlja  se  da  početak  upravljanja  započinje  samom  pojavom  ljudi  na  zemlji,  te  s  njihovom 

potrebom da ostvare zajedničke ciljeve, najčešće vezane uz podmirenje životnih potreba.  

Moderni  sportovi  poput  nogometa,  hokeja,  tenisa,  atletike  i  dr.  počeli  su  se  krajem  devetnaestog 

stoljeća  širiti  iz  Engleske  u  Europu  te  stižu  u  Hrvatsku  početkom  dvadesetog  stoljeća.  Prvi 

nogometni  klubovi  u  Hrvatskoj  su  bili  HAŠK  (Hrvatski  akademski  športski  klub,  osnovan  1903. 

godine) i PNIŠK (Prvi nogometni i Športski klub). 

Uvjeti  rada  u  sportu  koje  nalazimo  danas  se  znatno  razlikuju  od  uvjeta  kakvi  su  vladali  prije  50 

godina. Sportske organizacije koje su pratile razvoj sportske industrije povećale su svoju efikasnost 

i  time  pozitivno  utjecale  na  sve  segmente  sporta.  Glavna  obveza  sportskih  organizacija  je  pratiti 

globalne  promjene  i  omogućiti  sportašima  uvjete  kako  bi  mogli  ostvariti  svoj  puni  potencijal.  U 

Hrvatskoj  se  financiranje  sportskih  organizacija  odvija  pretežno  proračunskim  sredstavima, 

odnosno oporezivanjem građana te upravo zbog takvog načina financiranja, sportske organizacije u 

2 

Hrvatskoj  imaju  odgovornost  i  dužnost  stalno  unapređivati  svoje  poslovanje  na  način  da  postignu 

optimalni odnos između uloženih resursa i ostvarenih ciljeva.  

Nastavno na prethodno, predmet završnog rada biti će analiza specifičnosti sportskog menadžmenta 

u Republici Hrvatskoj s fokusom na komparativnu analizu dva nogometna kluba, Dinama i Hajduka 

i s ciljem usporedbe stilova vođenja i upravljanja spomenutim klubovima.  

1.2.

Metodologija rada  

 
Za  potrebe  pisanja  ovog  rada  korištene  su  razne  tehnike  za  pisanje  stručnih  radova.  Osnovna 

tehnika  je  tehnika  istraživanja  za  stolom,  te  analiza  sekundarnih  podataka  na  temelju  publikacija 

objavljenih na raznim znanstvenim portalima kao što su 

ebschohost, hrčak, thomas reuter 

i dr. Veći 

dio publikacija bio je na engleskom jeziku, a manji dio literature na hrvatskom jeziku. Sekundarni 

podaci  objavljeni  su  u  raznim  publikacijama  objavljenim  javno  od  strane  Hrvatskog  nogometnog 

saveza,  a  na  temelju  tih  podataka  provedena  je  deskriptivna  statistika  kako  bi  se  podaci  između 

promatranih studija slučaja u radu mogli usporediti i komparativno analizirati.  

1.3.

Struktura rada  

 
U  prvom,  uvodnom  dijelu  rada,  opisani  su  predmet  i  cilj  rada,  kao  i  korištena  metodologija.  U 

zadnjem potpoglavlju uvodnog poglavlja opisana je struktura rada.  

U  drugom  dijelu  rada,  posvećenom  menadžmentu  u  sportu  inicijalno  se  govori  o  razvoju 

menadžmenta  u  sportu.  Nastavno  se  opisuje  uloga  vodstva  i  značaj  vodstva  u  sportskom 

menadžmentu  te  se  sukladno  tome  u  trećem  potpoglavlju  uspoređuju  pojmovi  menadžera  u 

poduzeću  i  sportskog  menadžera.  Nadalje,  u  sklopu  poglavlja  su  također  opisne  karakteristike  i 

funkcije sportskog menadžera.  

Treće  poglavlje  fokusirano  je  na  ulogu  i  utjecaj  sportskog  menadžmenta  na  uspjeh  sportske 

organizacije, te se u sklopu poglavlja opisuju ključni pokazatelji koji ukazuju na uspješnost sportske 

organizacije i navode se potom uspješni primjeri iz hrvatske i svjetske prakse.  

Četvrto  poglavlje  bavi  se  sekundarnim  istraživanjem,  odnosno  konkretnije,  komparativnom 

analizom između dva najveća hrvatska nogometna kluba, Dinamo i Hajduk.  

Peto,  završno  poglavlje  uključuje  konkretna  završna  razmatranja,  sumira  cijelo  istraživanje  i  uz 

određena ograničenja, predlaže implikacije za daljnja istraživanja i praktičnu uporabu.  

4 

•

podjela rada 

•

hijerarhija ovlasti i odgovornosti.  

Proces  organiziranja  obuhvaća  identifikaciju  i  klasifikaciju  svih  potrebnih  poslova  i  aktivnosti  u 

organizaciji,  zatim  grupiranje  tako  identificiranih  aktivnosti  u  uže  i  šire  organizacijske  cjeline  te 

dodjeljivanje  tako  grupiranih  poslova  menadžeru  koji  ima  ovlasti  nadzirati  provođenje  aktivnosti. 

Dokazano  je  da  međusobna  suradnja  i  organizacija  omogućava  obavljanje  određenih  poslova 

neophodnih za ostvarivanje postavljenih ciljeva puno lakše i efikasnije nego kada to čine pojedinci 

samostalno. Organizacija pruža veće, šire i kvalitetnije prilike realizacije pojedinačnih i 7 grupnih 

interesa i ciljeva.  

Tako i u sportu, kojeg također čini spoj organiziranih pojedinaca s jednakim interesima i ciljevima, 

bitna  je  dobra  i  kvalitetna  sportska  organizacija.  Organiziranje  u  sportu  ostvaruje  se  putem 

definiranja organizacijske strukture i uspostavljanja funkcija i procesa u samoj organizaciji (Skorić, 

2014).  

Za ostvarenje poslovnih ciljeva sportske organizacije sportski menadžment ima zadaću da analizira 

probleme  u  sportu,  utvrđuje  uzroke  stanja,  odabire  razna  alternativna  rješenja  kako  bi  se  što 

uspješnije ostvarili ciljevi (Bartoluci, Škorić, 2009).  

Također, sportska organizacija bez obzira na individualne ciljeve, predstavlja javni društveni interes 

zbog toga što po svojoj definiciji zadovoljava opće društvene kriterije i pojedinačne ljudske potrebe 

čime proizvodi snažan socijalni efekt (Skorić, 2014).  

Stoga ne čudi što velike kompanije i organizacije, ali i neprofitne udruge i zaklade izvan sportske 

domene također biraju sport i sve vrijednosti sporta za promociju i pozicioniranje svog branda kako 

bi  ostvarili  svoje  ciljeve.  No,  rezultati  se  ne  mogu  ostvariti  bez  ostvarivanja  poslovnih  ciljeva 

(organizacijskih,  materijalnih,  financijskih) gdje glavnu i  izvršnu ulogu ima sportski menadžment. 

Menadžment  mora  biti  aktivan,  kreativan  i  efikasan  uz  konstantan  razvoj  ljudskih,  materijalnih  i 

financijskih resursa. 

Razvoj  menad

ž

menta  u  sportu,  kakvog  imamo  u suvremeno  doba 

počeo  se  razvijati  u 

Engleskoj.  Tamo  su  postavljeni  temelji  modernog  sporta  krajem  sedamnaestog  i 

po

č

etkom osamnaestog stolje

ć

a padom apsolutne mo

ć

i kralja te ulaskom u parlament