Odlomak

Uvod

Zadatak sociološkog itraživanja jeste da prodre dublje od samo površnog razumevanja svakodnevnog života. Dobro istraživanje bi trebalo da nam pomogne da razumemo naše društvene živote na nov način.
Dobar sociološki rad pokušava da pitanja formuliše što preciznije i nastoji da prikupi iskustvenu evidenciju pre no što dođe do zaključka. Da bi smo ostvarili ove ciljeve, moramo znati da su najpogodniji metodi istraživanja za svaku pojedinačnu studiju, kao i kako na najbolji način da izvršimo analizu rezultata do kojih smo došli.
U ovo radu razmotrićemo različite metode istraživanja koje sociolozi najčešće koriste u svom radu.

 

 

 

 

Metod posmatranja

Metod posmatranja sem sociologije koriste i druge nauke, mada, on se opet razlikuje od nauke do nauke, jer ga svaka nauka prilagođava svojim potrebama. U sociologiji se ovaj metod najviše primenjuje, čak i do 80% od ukupno prikupljenih podataka, prikupljeno je ovom metodom. Važno je da odmah razdvojiti svakodnevna posmatranja – opservacije i naučna posmatranja. ,,Svakodneva, obična posmatranja svakog čoveka mogu da budu namerna i nenamerna. Nisu sistematska, planska, unapred osmišljena, nemaju određen cilj, nemaju selekcije, niti mesto i vreme posmatranja. Naučno posmatranje je potpuno drugačije, i bitno se razlikuje od svakodnevnog. Ono ima unapred određen cilj, isplaniran svaki detalj – plan posmatranja: koje se populacije nadgledaju, mesto gde će se vršiti nadgledanje ili posmatranje, vreme početka i završetka, način opisivanja onoga što se događa, fotografisanje ili snimanje date pojave, koja će se mesta posmatrati, karta i mrežni plan, faze posmatranja, kao i obim odnosno uzorak posmatranja.“
Ovaj metod ima i neke svoje nedostatke, na primer: posmatranje se može vršti samo u vreme dešavanja određene pojave; mogu se samo posmatrati manifestacione pojave, nemoguće je prodreti u unutrašnje pojave; moguće je posmatrati samo deo određene pojave.
Metod posmatranja možemo podeliti u više vrsta: direktno (neposredno), indirektno (posredno), masovno, pojedinačno i analizu sadržaja. I samo direktno posmatranje se takođe može podeliti na posmatranje sa učestvovanjem i posmatranje bez učestvovanja. Možemo i dalje da podelimo posmatranje bez učestvovanja na slobodno i sistematsko.
Direktno (neposredno) posmatranja je kada sam istraživač konkretno prati rad grupe, ponašanje ljudi unutar te grupe, njihova htenja, delovanja, gde je unapred potrebno pripremiti planski postupak, tok realizacije, samu realizaciju postupka, radi postizanja zadatog cilja.
Indirektno posmatranje je kada preko neke druge društvene pojave (odnosno podataka te druge grupe), posmatramo nama traženu društvenu pojavu. Ovim metodom se dobijaju relevantni podaci koji nam služe za zaključivanje.
Masovno posmatranje je kada istraživač sjedinjava sve pojave koje pripadaju istoj kategoriji. Dakle, izučava se jedan pogon u fabrici, tipičan za sve takve pogone u drugin fabrikama, koji se kasnije monografski obradi.
Analiza sadržaja je noviji vid posmatranja. On zahteva određenu analizu datih tekstova i putem analize traži se sistematski pristup, gde se očekuju pouzdani podaci koji su jako važni za sociološka istraživanja.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Više u Sociologija

Komentari

Click to access the login or register cheese