Model komunikacije u nastavi
УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ – КОСОВСКА МИТРОВИЦА
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ – ЛЕПОСАВИЋ
Модел комуникације у настави
Семинарски рад из Дидактике
Ментор: Студент:
Доц. др Петар Рајчевић Невена Дамљановић В-05/14
Лепосавић, 2016.
Садржај
0

1. Теоријски приступ комуникацији у настави
У самом процесу проучавања педагошке комуникације веома се често и оправдано
намеће питање да ли је свака комуникација ефикасна, односно када можемо говорити о
ефикасној педагошкој комуникацији? Да бисмо говорили о ефикасној педагошкој
комуникацији, неопходно је да пре свега утврдимо постојање одређених квалитета
односно карактеристика на основу којих процењујемо њену успешност, односно
ефикасност. Tubbs и Moss наводе да је „ефикасна она комуникација коју одликују
„разумевање, задовољство, утицај на ставове, опле-мењивање односа и изазивање акције“
(Лазаревић, 2005: 112). Други пак аутори истичу да одређење ефикасне комуникације
захтева комплекснији приступ којим ће се обухватити сви сегменти међуљудских односа
на којимa се она заснива, као и сегменти садржајног аспекта. Тако налазимо одређење да
кључне сегменте ефикасне педагошке комуникације чине (Ђорђевић, 1997: 132):
1) способност или компетенција пошиљаоца да пренесе поруку или ефикасно
реализује садржај комуникације;
2) способност или компетенција примаоца да разуме или преузме поруку или садржај
комуникације;
3) ефикасна повратна информација;
4) уклањање шумова или дистрактора, или њихово свођење на минимум.
С аспекта међуљудских односа веома значајно место заузима питање шта чини
квалитетан међуљудски однос у педагошкој комуникацији. „Добар међуљудски однос није
онај који је лишен конфликтних ситуација, него онај који конфликтне ситуације рјешава
на адекватан начин и заправо оспособљава ученика за решавање конфликтних ситуација у
животу“ (Радоњић, 1985: 201). Иако се под међуљудским односима у наставној
комуникацији најчешће подразумева однос између наставника и ученика треба нагласити
да једнако значајно место има и однос између самих ученика. Од овог односа у великој
мери зависи и интензитет и екстензитет односа који ће сваки појединачни ученик
успоставити са наставником.
Емпатичност је један од веома важних услова за остваривање квалитетних
међуљудских односа у наставној комуникацији. Она подразумева, пре свега, искрено
разумевање и прихватање личности онакве каква она јесте. Она се још одређује и као
уживљавање, акт пројицирања самога себе у нечији положај, облик идентификовања с
неким. Основни услови за остваривање емпатијског комуницирања и дијалога јесу:
2
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti