Monetarne finansije

8. VRSTE INFLACIJE
a) Prema intenzitetu(lake, srednje i hiperinflacije). Lake-sa godišnjim rastom cena 2-5%. Srednje-5-15%.Hiperinflacije-15-40% i pokazuju potpuni finansijski krah jedne privrede.
b)Prema dužini trajanja inflatornog procesa(sekularnu, jednokratnu i hroničnu).Sekularna dugo traje, ima blaži oblik, ima umeren rast cena, i retko prelazi u hiperinflaciju.Hronična je oštrija, s višom stopom cene i sa razvojem iz godine u godinu.
c)Prema poreklu:
– uvezenu; nastaje usled suficita ili deficita pratnog bilansa, porasta cena na svetskom tržištu, kroz uvoz robe i kapitala.
– domaća; nastaje usled delovanja brojnih internih faktora u dinamici razvoja jedne privrede.
d)Prema mogućnosti odraza na cene(aktivnu i neaktivnu(prigušenu)).Aktivna-neposredno se odražava na porast cena. Neaktivna-u početku ne deluje na porast cena već se javlja kada se iskoriste svi proizvodni faktori i ostvari se puna zaposlenost.
e)Prema načinu nastanka(namernu i nenamernu).Namerna-nastaje kada se izvršava preraspodela dohotka deficitnim budžetckim sistemom finansiranja razvoja. Nenamerna-nastaje spontano kao posledica ekonomskih teškoća.
10.MONETARNA INFLACIJA
Drugačije se naziva i inflaija efektivne novčane tražnje, ili inflacija kupovne snage. Koncept ove inflacija polazi od toga da uz dati nivo cena i nadnica postoji višak agregatne novčane tražnje u odnosu na robne fondove iza čega sledi rast cena koji treba da ih uravnoteži.
Novčana tražnja se pri tom diferencira u dva oblika: na efektivnu tražnju i prlatežno sposobnu tražnju.
Inflacija tražnje uglavnom je posledica neadekvatnog delovanja monetarnog sistema koji kreira suvišnu količinu prometnih znakova, nekonvertibolnog novca.
Uvek se kao primarni uzrok inflacije javlja povećana ponuda novca na tržištu iznad potreba proizvodnje. U ove oblike inflacije danas se ubrajaju sledeći faktori:
-ekspanzija bankarskih kredita preko zaduživanja države kod CB za pokriće budžetskog deficita,
-ekspanzija novca CB preko zaduženja investitora,
-ekspanzija bankarskih kredita preko enormnog rasta potrošačkih kredita,
-ekspanzija kratkoročnih kredita preduzećima.
Do zaduživanja države kod CB može doći kroz planirani budžetski deficit ili uravnotežen budžet, ali da se planiranim prihodima ne mogu pokriti rashodi.
Ekspanzija bankarskih kredita i kredita stanovništu(potrošački krediti) preko stvarno formirane štednje deluje identično kao i zaduživanje države kod CB.
Starija shvatanja inflacije danas polazi od klasičnog ekonomskog učenja konkurentnog tržišta i odvojenosti realnih i nominalnih agregata. Realna proizvodnja, troškovi i dohodak određeni s konkrentnim tržištem, dok su cene i nominalne veličine zavisne od količine novca.
Inflacija je monetarni fenomen, jer nastaje kao poseldica preterane količine novca u prometu.
Klasična teorija inflacije novčane tražnje polazi od relacije: višak novčane tražnje>porast cena>porast ličnog dohotka>višak novčane tražnje.

11. NERAVNOMERNA RASPODELA NACIONALNOG DOHOTKA KAO UZROK INFLACIJE
Raspodela ND se vrši preko tržišta posredstvom novca. Uobičajena raspodela ND vrši se na: ličnu potrošnju, neto investicije i zajedničku potrošnju i deo koji odlazi na izvoz. Ukoliko jedan oblik potrošnje ND poveća svoje učešće u ukupnoj raspodeli ND on to može da učini samo na teret druga dva oblika potrošnje.Zbog porasta cena do kojih dolazi, realno će manje da učestvuje u ukupnoj raspodeli.
Njihovo učešće u raspodeli nominalnog dohotka ostaje isto, ali realno učešće u raspodeli(zbog rasta cena) znatno opada. Preraspodela ND javalja se kao primarni impuls inflacije, nakon čega dolazi i do porasta monetarne mase u privredi, koja se sada pojavljuje kao sekundarni faktor inflacije.
A)Povećano učešće lične potrošnje u raspodeli ND nastaju u slučaju kada dođe do povećanja ličnih odohodaka iznad porasta produktivnost rada aktivnih primalaca ličnog dohotka. To dovodi do porasta cena.
B)Povećano učešće neto investicija u realnoj raspodeli ND dovodi do infalcionih promena. Investicije deluju inflatorno, jer trošenjem akumulacije stvara se novčana kupovna snaga, dok će robni fondovi biti na tržištu tek po završetku investicije i njenog stavljanja u pogon odnosno izbacivanjem na tržište novog proizvoda.
C)Porast učešća opšte potrošnje u raspodeli realnog nacionalnog dohotak po svojoj prirodi predstavlja stalan izvor inflacije, posebno kada se povećava potrošnja upotrebljiva za neprivredne investicije
13. STRUKTURNA INFLACIJA
Ne može se odvojiti kao poseban tip inflacije. Radi se o mešovitom obliku tipa inflacije tražnje i inflacije troškova.
Prema teoriji strukturne inflacije sve sektore možemo podeliti na tri osnovna sektora, a to su:1)sektori sa viškom agregatne novčanane(T>P),2)sektori sa manjkom agregatne novčane tražnje (T<P);3)sektori sa uravnoteženim odnosima ponude i tražnje(T=P).
Do inflacije može do dođe i kada ne postoji raskorak tražnje i ponude u privredi ali postoji na parcijalnim tržištima. U globalnoj ravnoteži postoji niz strukturnih debalansa P i T , nastalnih na bazi stalnog procesapomeranja P i T s jednih na druga tržišta. Višak tražnje i rast cena na pojedinim parcijalnim tržištima neutralizuje sniženje cena na drugim tržištima na kojima postoji adekvatna novčana tražnja ispod robnih fondova.
Da bi se održala stabilnost sistema kao celine i uspostavila nova ravnoteža, nužno je da postoji veći manjak novčane tražnje na tim parcijalnim tržištima u odnosu na višak tražnje na drugim parcijalnim tržištima. Kada postoje velike promene na parcijalnim tržištima nije moguće uspostaviti stbilan opšti nivo cena.

4. PLATNI BILANS KAO UZROK INFLACIJE
Savremena finansijska teorija i politika stoje na stanovištu da i pasivan i aktivan platni bilans mogu biti faktor inflacije.
1) Pasivni PB
Deluje u dve faze: zbog većeg uvo6za u odnosu na izvoz dolazi do stabilizacionog efekta u privredi. Nijena zemlja ne može neograničeneo povećati defiti i kumulisat dugove prema inostranstvu. Nastaje druga faza kada će trebati povećati izvoz iznad uvoza, da bi se ostvarenim devizama plaćao prethodno ostvareni veći uvoz. U ovoj fazi pasivni platni bilans deluje negativno:a)smanjenjem raobnih fondova u zemlji zbog povećanog izvoza i b)povećanjem novčanim opticajem zbog formiranja deviznih rezervi i njihovog otkupa od strane CB.
Ukoliko se deficit platnog bilansa pokriva zaduženjem u inostranstvu, ovo će zaduženje u narednim godinama nametnuti obaveze plaćanja kamata i otplata duga inostranstvu. Da bi se mogao izvršiti ovaj transfer, trebaće povećati izvoz domaće robe, ali da se pri tome ne uvozi odgovarajuća protivvrednost u robnim fondovima. Bez obzira iz kog osnova nastao deficit PB on deluje inflatorno.
2) Aktivni PB
Zbog priliva deviza dolazi do stvaranja velikih monetarnih rezervi. Nih mora da otkupljuje CB na kojoj osnovi izdaje novu kupovnu snagu i time povećava monetarnu masu u domaćoj privredi. Povećanje monetarne mase stvara mogućnost za inflatorni impuls. To znači da zemlja uvoz inflaciju iz inostranstva. Aktivni bilans plaćanja dvostruko je negativan.
Višak izvoza u odnosu na uvoz deluje na smanjenje raspoloživih robnih fondova na tržištu što dovodi do inflatornog pritiska.
Postoji i mogućnost pojave inflacionog pritiska i preko povećanja cena u inostranstvu koji se uvoze-dovodeći do rasta cena u zemlji. Moguće je pokretanje domaćih cena preko porasta novčanog opticaja uzrokovanog autonomnim kretanjem kapitala, efektom devalvacije na domaći novčani opticaj-pri čemu dolazi do platno-bilansnih i čisto monetarnih faktora inflacije.
Samo uravnoteženi bilans plaćanja deluje stabilizaciono na domaću privredu, ali i na unutrašnju monetarnu situaciju zemlje, i to samo pod određenim pretpostavkama odgovrajućeg strukturnog delovanja i uskalđenosti strukture uvoza i izvoza.
Ni uravnotežen platni bilans nije neutralan u odnosu na stabilnost privrede.