Monitoring i zaštita vazduha

Visoka škola strukovnih studija

Užice 

Predmet: Monitoring i zaštita vazduha

Tema:

Zagađenje   vazduha   oksidima   sumpora,   oksidima 
azota   i   čađi   –   prikaz   koncentracija   prostom 
linearnom   regresionom   analizom   (februar,   mart, 
april 2017/2018.) u Čačku

Profesor:                                                                Student:

Dr Snežana Aksentijević

Tijana Jakovljević МB 03/17

Decembar, 2018. 

Užice

2

Sadržaj

Uvod...........................................................................................................................................3

1. Aerozagađenje...................................................................................................................4

2. Zagađivači vazduha.......................................................................................................5
2.1 Primarni zagađivači.................................................................................................... 5
2.2 Sekundarni zagađivači................................................................................................7
2.3 Zagađenja vazduha čađu............................................................................................ 7

3. Uticaj na zdravlje ljudi..............................................................................................8

4. Zagađenje vazduha u gradu Čačku za mesece februar, mart i april 2017/2018 
godina........................................................................................................................11
4.1   Metode   za   određivanje   koncentracija   čađi,   sumpor-dioksida   i   azotovih 
oksida.........................................................................................................................14
4.2 Regresiona analiza..............................................................................................15
4.3 Analiza dijagrama.............................................................................................. 17

Zaključak...............................................................................................................18

Literatura...........................................................................................................19

4

1. Aerozagađenje

Aerozagadjenje   se   javlja   kada   štetne   ili   previsoke   količine   supstanci,   uključujući 

gasove,   čestice   i  biološke   molekule   koje  se   nalaze   u   Zemljinoj  atmosferi.   Može  izazvati 

bolesti, alergije, pa čak i smrtne slučajeve kod ljudi; takodje može izazvati štetu kod živih 

organizama poput životinja i useva i može da ošteti prirodu ili izgrađeno okruženje. Ljudske 

aktivnosti i prirodni procesi mogu izazvati zagađenje vazduha. 

Zagađenje vazduha zatvorenog tipa i slabiji kvalitet gradskog vazduha su zabeleženi 

kao dva najveća, najgora, toksična problema u 2008. na  izveštaju Bleksmitovog Instituta za 

svetska   najzagađenija   mesta.   Prema   izveštaju   Svetske   zdravstvene   organizacije   iz   2014., 

zagađenje vazduha iz 2012. izazvala je smrti oko 7 miliona ljudi širom sveta. 

Saobraćaj   i   industrija   su   osnovni   izvori   zagađenja   vazduha.   Tokom   sagorevanja 

različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije, ispušta se i 

velika količina štetnih materija, kao što su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, 

oksidi azota, pepeo i čađ.

Ljudi   zagađuju   vazduh   na   mnogo   načina:   paljenjem   šuma   radi   oslobađanja 

poljoprivrednog   zemljišta,   vožnjom   automobila   i   aviona,   radom   u   fabrikama   i 

termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domaćinstvima. U osnovi gotovo svih oblika aero-

zagađenja je potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja drveta, uglja, 

nafte ili prirodnog gasa.

2. Zagađivači vazduha

Zagađivač vazduha je materijal u vazduhu koji može izazvati negativne efekte na ljude 

i ekosistem. Supstance mogu biti čvrste čestice, kapljice tečnosti ili gasovi. Zagađivač može 

biti prirodnog porekla ili veštačkog. Zagađivači se mogu podeliti kao primarni i sekundarni. 

Primarni zagađivači obično nastaju iz procesa, kao što je pepeo iz vulkanske erupcije. Ostali 

primeri uključuju ugljen monoksid iz motornih vozila ili sumpor dioksid pušten iz fabrika. 

Sekundarni zagađivači se ne emituju direktno. Umesto toga, oni nastaju u vazduhu kada 

primarni zagađivači reaguju ili ne reaguju. Veliki nivo ozona je istaknuti primer sekundarnog 

zagađivača. Neki zagađivači mogu biti i primarni i sekundarni: oni se emituju direktno i 

nastali su uz drugih primarnih zagađivača. 

5

2.1 Primarni zagađivači

Supstance koje se emituju u atmosferu pod uticajem ljudske aktivnosti uključuju:

1. Ugljen-dioksid (CO

2

)- Zbog svoje karakteristike kao gas zelene kuće opisan je 

kao   vodeći   zagađivač   i   najgoro   klimatsko   zagađenje.   Ugljen-   dioksid   je 

prirodan   deo   atmosfere,   važan   za   život   biljaka   i   proizveden   je   iz   ljudskog 

sistema za disanje. Ovo pitanje terminologije ima praktične uticaje, na primer 

kako   bi   se   utvrdio   Američki   Zakon   o   čistom   vazduhu   smatra   da   se   treba 

regulisati emisija CO

2

. Ugljen- dioksid trenutno stvara oko 410 delova ppm iz 

zemljine atmosfere, upoređujući se sa 280 ppm u preindustrijskom vremenu i 

bilionima metara tona CO

2

  se emituje godišnje iz fosilnih goriva. Povećanje 

CO

2

 u zemljinoj atmosferi se znatno povećalo.

2. Sumporni oksidi (SOx) – naročito sumpor- dioksid, čija je hemijska formula 

SO2. SO2 nastaje iz vulkana i u različitim industrijskim procesima. Ugalj i 

nafta često sadrže sumporna jedinjenja i njihovo sagorevanje stvara sumpor-

dioksid.   Daljom   oksidacijom   SO2,   obično   u   prisustvu   katalizatora   NO2   , 

nastaje   H2SO4,   poznatija   kao   kisela   kiša.   Ovo   je   jedan   od   uzoraka   za 

zabrinutost na uticaj na životnu sredinu zbog toga što se ova goriva koriste kao 

izvori električne energije. 

3. Azotni oksidi (NOx) – Azotni oksidi, naročito azot- dioksid je proteran iz 

visokih temperatura sagorevanja i takođe je nastao tokom oluja sa grmljavinom 

iz električnog pražnjenja. Azot- dioksid je hemijsko jedinjenje sa formulom 

NO2. On je jedan od nekoliko azotnih oksida. It is one of several nitrogen 

oxides.   Jedan   od   najistaknutijih   zagađivača   vazduha,   ovaj   crveno-braon 

toksični gas ima karakterističan oblik, sa nagrizujućim mirisom. 

4. Ugljen-monoksid (CO) je neiritirajući gas sa bojom, mirisom i toksičnosti. To 

je   proizvod   sagorevanja   goriva,   kao   što   su   prirodan   gas,   uglja   ili   drveta. 

Motorni izduvni gasovi doprinose povećanju ugljen monoksida, koji se otpušta 

u atmosferu.Ono stvara smog, koji izaziva mnoge plućne bolesti i doprinosi 

štetnom   uticaju   životnoj   sredini   i   životinjama.   2013.   više   od   pola   ugljen- 

monoksida koji se emitovao u atmosferu je bio upravo od motornog saobraćaja 

i gorenje jednog balona gasaispušta oko 20 kilograma ugljen- monoksida u 

vazduh.