Monopol kao trzisna struktura

UVOD

Tržišna struktura se odnosi  na fizičke karakteristike tržišta unutar kojih preduzeća deluju. Postoje sledeći tipovi tržišne struktrure:
•    Savršena konkurencija
•    Nesavršena konkurencija
­    Monopol
­    Monopolistička konkurencija
­    Oligopol.
Obeležja po kojima se razlikuju navedene tržišne strukture su:broj preduzeća,teškoća ulaskana tržište,proizvod i informisanost.
Istorijski posmatrano, monopoli nastaju i razvijaju se krajem IX i početkom XX veka. Koncentracija i centralizacija kapitala i proizvodnje na određenom stepenu svog razvitka dovodi do stvaranja monopola. U rukama monopola nalazi se najveći deo ukupne društvene proizvodnjeu pojedinim privrednim granama.Na taj način konkurencija se pretvara u monopol, a rezultat je džinovsko podruštvljavanje proizvodnje.
Monopol predstavlja tržišno stanje pri kojem na strani ponude postoji samo jedan prodavac, a na strani potražnje mnoštvo kupaca. U teoriji je moguća i obrnuta kombinacija gde se na tržištu javlja samo jedan kupac i mnoštvo ponuđača, tada govorimo o monopsonu.
U monopolističkoj konkurenciji svako preduzeće menjanjem svojih cena zavisnih od njihove konkurencije može da utiče na svoj udeo na tržištu. U ovakvim slučajevima su bitni: kvalitet, marketing i brend.
Svi monopoli, oligopoli i druga nesavršena tržišta imaju isti cilj-da dominiraju tržištem i da diktiraju uslove poslovanja.

1. Pojam i karakteristike monopola

Monopol(grč.monos, jedan + polein, prodavati) u ekonomiji se definiše kao tajna tržna situacija gde postoji samo jedan prodavac određene vrste proizvoda i usluga.
Monopol može u praksi da potiče od:
•    Države, kada ona samo jednom preduzeću daje dozvolu da radi u određenoj oblasti,
•    Patenta, kada neko preduzeće razvije novu tehnologiju ili novi proizvod, pa ga patentira,
•    Prirode delatnosti, kao što su: komunalne delatnosti, snabdevanje strujom, vodom, gasom, i sl.
Preduzeće se smatra monopolom ako je:
    Jedini prodavac nekog proizvoda ili
    Ako proizvod nema bliskih supstituta.
U ekonomiji se posvećuje značajna pažnja slobodnoj konkurenciji, jer je relativno lako razumeti tržište na kome ona vlada. Međutim savremena tržišna privreda poznaje i druge oblike konkurencije, gde se prvenstveno misli na monopolsku. Za čistu monopolsku strukturu tržišta karakteristično je da na strani ponude postoji samo jedan ponuđač – monopolist, a na strani tražnje samo jedan kupac – monopsonist. Bitna karakteristika monopola je da može potpuno odrediti cenu robe koja se prodaje, bez obzira na količinu koju nudi. Isto tako na strani potražnje monopsonist određuje po kojoj će ceni robu kupovati.
Monopol se može definisati: nedostatkom konkurencije, nema supstituta kojima se može trgovati(roba ili usluga), postoji ulazna barijera na tržište: prirodni monopol, patenti i zaštite, državni monopoli. Zbog svega navedenog, najviše nedostatka konkurencije, monopolista može ostvariti profite u dužem vremenskom razdoblju.