Praksa razvijenih zemalja sveta mnogo puta je pokazala značaj upravljanja ljudskim resursima i
značaj motivacije za poboljšanje ugleda, konkurentnosti i poslovnog uspeha preduzeća sa jedne
strane i za efikasno ostvarenje potrba, ciljeva i želja radnika sa druge strane.

Motivi i motivacija su psihološke karakterisitike koje su veoma bitne u menadžmentu. Za uspeh
u odredjenoj oblasti pojednicu su potrebne odredjene sposobnosti, sredstva , radni uslovi, ali i
motivacija, tako da svi ovi faktori zajendo utiču na ponašanje pojedinca i njegov uspeh.
Menadžerima je bitno da vode računa o motivaciji zaposlenih, jer je ona sredstvo za uredjivanje
odnosa u organizaciji, ali da bi se ona održala, stalno o njoj treba voditi računa i povremeno je
obnavljati. Potrebno je da se stvore odgovarajući radni uslovi koji su prihvatljivi za zaposlenog,
koji su za njega inspirativni i zadovoljavaju njegove odredjene potrebe a kroz to osiguravaju i
ostvarivanje ciljeva i planova organizacije. Dobro motivisani radnici zanju šta treba da rade i
kojim putem da dođu do definisanog cilja na brz i efikasan način, što je bitno za organizaciju ali i
za pojedinca koji je kao nagradu za uloženi rad i napor ostvaruje određenu korist.

Cil jej utvrditi na koji način odredjene metode i činioce motivisanja zaposlenih postaju pokretač
odredjenog,  željenog  čovekovog  ponašanja,  kao  i  kako  one dovode  do  efikasnog  ostvarenja
ciljeva   organizacije.   Motivacija   za   rad   kao   važna   funkcija   u   okviru       procesa   upravljanja
ljudskim resursima zahteva pažljivo i detaljno istraživanje. Takodje je cilj da ispitamo mišljenje
zaposlenih   o   činiocima   koje   utiču   na   radnu   motivaciju,   da   se   ukaže   na   značaj   upravljanaj
ljudskim resursima ne samo za funkcionisanje jednog privrednog subjekta već i šire. Ulaganje u
ljudski   resurs   je   ulaganje   u   budućnost,   a   sistem   motivacije   je   ključni   interes   radnika,
menadžmenta i organizacije u celini.

2. Motivacije za rad (Pojam proces motivacije , pojam motiva i motivatora)

Da bi se proces motivacije za rad lakše i obuhvatnije shvatio i analizirao potrebno je pre svega
definisati osnovne pojmove : pojam motiva,procesa motivacije i motivatora.

2.1 Motiv

Postoje različita shvatanja pojma motiva, a jedno od najčešćih motive definiše kao unutrašnju
pokretačku snagu čoveka koja podstiče i usmerava njegovo ponašanje.

Motivi se često poistovećuju sa potrebama, stavovima, interesima, ciljevima. U osnovi svakog
motivisanog ponašanja stoji potreba koje čovek postaje svestan i čijem zadovoljenju teži.

2.2 Motivacija

Motivacija je proces svesnog pokretanja i usmeravanja aktivnosti čoveka ka ostvarenju
određenog cilja. Svaki proces motivacije se može objasniti na dva načina, u užem i u širem
smislu. U užem smislu to je proces koji se ostvaruje između potrebe i cilja. U širem smislu to je
proces od početka spoznaje određene potrebe, shvatanja njene neophodnosti, pa sve do njenog
zadovoljenja, čime se inicira nova potreba. Tako se ostvaruje motivacioni ciklus ponašanja, koji
se može shvatiti kao krug koji počinje javljanjem neke potrebe, a završava se ostvarenjem cilja.
Između potrebe i cilja se nalaze prepreke koje motivacionim ciklusom treba savladati. Kod nižih
motiva motivacioni ciklus je jednostavan, dok je kod viših motiva složen i sadrži niz fizioloških i
psiholoških transformacija.

Pošto je motiv izazvan i aktivnost počne da se ostvaruje može doći do toga da on bude
zadovoljen i nezadovoljen. Posledice su različite. Stalno zadovoljavanje motiva ohrabruje
ličnost, ona stiče poverenje u sebe. Nezadovoljavanje motiva dovodi do nezadovoljstva čoveka
koji gubi poverenje u sebe i pasivizira se.

Može se zaključiti da su motivi i ciljevi osnova svakog motivisanog ponašanja, međusobno su
čvrsto povezani.

Motivacija za rad predstavlja sistem metoda, postupaka i radnji kojima se podstiče, usmerava i
pojačava određeno ponašanje radnika u procesu rada u cilju ostvarivanja povoljnijih efekata. U
osnovi svake motivacije za rad nalaze se motivi. Postoji neograničen broj motiva, veoma
raznovrsnih po svom karakteru, značaju, intenzitetu, trajnosti po mogućnosti i načinu
zadovoljavanja. Zbog toga postoje različite podele i sistematizacije, a najčešća je podela na :
biološke (urođene, primarne, osnovne ili bazalne) i društvene (stečene, sekundarne, izvedene).

Biološki motivi se zasnivaju na biološkim potrebama ( potreba za hranom, vodom, snom...).
Takođe u biološke motive ubrajaju se i oni koji počivaju na potrebi za odmorom, kretanjem,
izbegavanjem bola, zatim tu spada i materinski motiv, seksualni motiv i dr. Biološki motivi
potiču iznutra i postoje kod svakog čoveka. Zadovoljavanje ovih motiva je uslov opstanka
čoveka i ljudske vrste.

Socijalni motivi počivaju na socijalnim odnosno psihološkim potrebama. To su stečeni motivi
koji se stvaraju u procesu socijalizacije.Karakteristika socijalnih motiva je da se oni mogu
zadovoljiti samo u okviru društvene zajednice. Nezadovoljavanje tih motiva ne ugrožava
opstanak čoveka već dovodi do stanja psihičke napetosti dok njihovo zadovoljavanje olkšava
razvoj i progres. Najznačajniji socijalni motivi su : motiv sigurnosti, motiv za pripadanjem i
ljubavlju, motiv za samostalnošću i uživanjem, motiv za samopotvrđivanjem i dr. Neki biološki
motivi danas su zahvaćeni procesom socijalizacije. Ostvarivanje mnogih bioloških motiva vrši se
pod uticajem društvenih, kulturnih, istorijskih i drugih faktora.

Sto ćemo i grafički prikazati

slikom br. 1.

Slika br. 1 – Faktori koji utiču na individualnu motivaciju

3. Tipovi motivacije

Sve teorije se koncentrišu na uzroke koje pokušavaju da otkriju šta je to što motiviše ljude.

Po Hercegu definišemo dva tipa motivacije.

1. Unutršnja motivacija
2. Spoljna motivacija

Rezultati istraživanja pokazuju da prvo valja rešiti unutrašnje motive radi postizanja prosečne
produktivnosti, a zatim uključiti unutrašnje činioce radi postizanja veće motivisanosti i
nadprosečne produktivnosti.

3.1. Unutršnja motivacija

Kako motivisati ljude, često je pitanje u svakodnevnom životu. Teorijske postavke o djelovanju
niza vanjskih i unutrašnjih faktora na promene u motivaciji autori su pretvorili u čitav niz
praktičnih saveta. Weinberg (1984) navodi niz saveta trenerima kako da svojim postupcima
povećaju motivaciju ili da izbegnu smanjivanje motivacije. Šest modifikovanih saveta glasilo bi:

• da bi se povećala motivacija potrebno je osigurati dovoljnu količinu uspešnih iskustava,